Од, Дунаве, лакше гони,
Обале нам ти не рони,
Ливаде нам ти не тапи,
Већ травицу само шкрапи.
Јер ја волим врло радо 5
Дике своје б’јело стадо.
Љубим јање макар које,
Дика мени очи моје.
Онда кући брже бјежим,
Прикрадем се, па још лежим; 10
Па устанем тек на дану,
Да преварим милу нану.