Љуба Јованова
Зажени се сироче Јоване,
па је јутром љубу испросио
па доведе у своји дворови.
Сал венчана, није опроштена.
Ал’ дојдоше Турци јаничари, 5
заробише Јову младожењу,
Забрину се Јованова мајка,
не зна шта ће с невесту да ради.
Проговара љуба Јованова:
„Не стој, мајко, чудом се не чуди. 10
Изведи ми Јованова коња,
изнеси ми Јовино оружје."
Послуша гу Јованова мајка:
изведе вој Јовинога коња,
изнесе вој Јовино оружје. 15
Поче љуба коња да опрема:
потпаса га са девет колана,
и десету ибришим тканију,
па си узе Јовино оружје,
па се метну коњу на рамена, 20
и отиде Јове по трагове
ега би га негде утревила.
Утреви га на прва конака.
Чувају га Турци јаничари.
Па говоре Турци јаничари: 25
„Ој бога ти, незнана делијо,
да ли идеш коњи да брзимо,
или идеш џилит да мењамо,
или идеш пушке да пуцамо?“
Одговара незнана делија: 30
„Ја не идем коњи да брзимо
и не идем џилит да мењамо,
нити идем пушке да пуцамо,
само идем роба да откупим.
Што је цена на вашога роба?“ 35
„Цена му је дванаес иљада.“
Маши љуба у своји џепови
па извади дванаес иљада,
па откупи Јову младожењу,
па га метну коњу на рамена, 40
па га води мајке у дворови.
„Еве, мајке, твога сина Јову.
Твога Јову, мога младожењу.“
