* * *
Љубав тајна, па јавна
Ја ураних и подраних рано на воду,
Кад на води драга моја лице умива,
Умисмо се, отрсмо се, полубисмо се.
Драга драгој говорила: „о мој драгане!
„Немој, драги, ником' казат', жив'ти била ја!“ 5
„Нећу, драга... ником' казат', живљела ми ти!“
Јоšт не дође б'јелу двору, чу јој и мајка:
„Рад' што, драги, каза мајци, не био ми жив!“
„Драго ми је, драга моја, хоћу, моја си."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 259.