Још су живи...

Још су живи... Писац: К.С.

Весео сам свијет гледа’
У радости и љубави,
Не познајућ што је беда;
У премилој тој забави
Живех у сред дивна раја,
Где милинам’ нема краја.

Немир слатки и преслатки
Срца врела и весела,
Збуди дух ми у час кратки
— Разбукта га из пепела —
Жарки пламен силно сину
Душу, срце к небу вину. —

Кобна, злобна мог удеса
Аргус-око тек угледа
Како језде пут небеса,
И већ њима напред не да:
Зби олују пуну мраза
Крута леда и пораза —

Разастрта лака крила
И буктеће дивне пламе,
Те олује следи сила,
Град обори жесток на ме:
Онесвешћен к земљи падох,
Но се ипак не предадох.

Још су живи огњи жарки; —
У сред срца, у сред душе,
Очекујућ’ вихар јарки
Да олују ту раздуше:
Да пламена бујна сила
Опет у вис макне крила.

Извор

1865. Вила. Година прва, број 28, стр. 341-342.