Ведро јутро јарко сунце носи, Мислиш, часком јесен се притаји, Џбуње трепти у ноћашњој роси, Бистра кап се на увелку сјаји. Стоји шума ко увела кита, Неми, вене од потајна јада, Кроз долину златан поток хита, Боно лишће и без ветра пада, Па шапуће међу собом немо, Када тихо с дрвета полети: — Дивна јутра! Хајде да умремо! У том сјају слатко је умрети!..