Јерко Шкрипало3/3
| ←Шена друга | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ПРХУН: Olà [хеј!], Мердохаине, ту сте! Ово госпара; страх ме да вас није оћутио; бјежи и ти и Ката гдје знате!
КАТЕ: Јаох мени, да ме не види! утећу, а ти чини, Мердо, од тебе што боље знаш.
МЕРДОХАИН: Oimè, so assassinato [јаох, убише ме]! страх ме од њега come dal diavolo [као од врага].
ПРХУН: Скри’ се pод ову бачву, не бој се! са[д] ће, са[д] ће он одовле поћ, то ћеш ти и изит.
МЕРДОХАИН: A, povero Merdohaino, dove sete capitato [Ах, јадни М., у што си упао]?! Требу’е се скрит per non far peggio [да не буде горе].
ЈЕРКО: По ране куљенове, Прхуне, једва сам ушикo онега базиљишка16 — моју жену! инкантo [обајао] јо’ сам да заспи: бјеше оволики хухор надигла, да ме пекне, ма јој се нијесам дo — нашo јо’ сам контравенен [лијек иротив отрова].
ПРХУН: Оно је, госпару, врла змија љутица! дарнула је и мене оном зубљом, да ми ће се знат и за веле дана.
ЈЕРКО: Пустимо је, испригаће се у свому салу! Orsù, да се иде у Кате Јагоде: ноћаска ми је сву ноћ био напет бањестар од толике мисли љувене. Видиш, ја сам у ова дјела јачи од лава, а враг сам на мачу и на овој алабарди [копљу]. Ну подржи ову алабарду. — А што је ова бачва овди?
ПРХУН: Госпару, нзнио је је овди тoвијернар, да је застања; вари се котo воде за њу.
ЈЕРКО: Прије него отидемо, чини донијет ту воду, да јe застањамо. Зови да воду носе.
ПРХУН: Милета, да’те ту воду најбрже, да се застања ова бачва.
Референце
уреди
