Јерко Шкрипало
Писац: Непознати аутор
Шена шеста


Шена шеста
ЈЕРКО, СИНКО запостат, ПЕРА с фуњестре, пудар и јемачице

СИНКО: Госпару, добар вечер! ја сам ти отрго ону младину; било ти је доста захвале богу — је ли ти угодно?
ЈЕРКО: Врага је било доста! нијесу ми изврглн ни трећп дио што су имали.
СИНКО: Не рабија’ се! биће вино на сриједи. Ако ти је драго, плати јемачице: нијесам им до ни чехуље гроздја; дати им ћеш по два днара, како је закон.
ЈЕРКО: Дат им ћу по два рога, и теби и њима! доста су се најели гроздја. А довео ми си њекијех попрдуша које не миритају ни оно што су изобали. Зивни пудара тер обидите сваку редом.
СИНКО: Милета, ход’ овамо.
МИЛЕТА: Ево ме, госпару, пате; што велиш?
ЈЕРКО: Обиди све ове јемачице.
МИЛЕТА: Хоћу ли, госпару, под скут?
ЈЕРКО: Обиди свуда. Ма ну, да’ мени ону притилу — њешто се набубрила, — нека је ја обидем. — Амо ти, рибодо; што ти је то у њедријех и под скутом?
ЈЕМАЧИЦА 1: Узовај, госпару; нигда нас то нијесу пипали; пара ће се ти закон оставит, нови заметат.
ЈЕРКО: Неборе, извуци ти соклин испод скута, или те чиних завратит.
ПЕРА (с фуњестре): Сјетан килавче, сјетан шугавче, сјетан рђавче, сјетна махништино, пи, пи, рђа те убила! Да ти то син чини, што би реко? Висиш с једном ногом над греб, а завлачиш и шмрдаш часнијем дјевојкам под скут! Рђа вам руке убила које му не омлатите те кошице око главе! Да нијесам раскосмана, сад бих сишла доли и учинила не знам што од тебе.
ЈЕРКО: Забила би ми нос — то би ми то учиннла од мене!
ЈЕМАЧИЦА 2.: Госпару, да хоћ нам дат то плате жље?
ЈЕРКО: Платите ви мене, курвине магарице, што ме сте покрале и раскриле по баштини и по потоцијех; ако послах по кмете, чиних вас свијех ставит на осла.
ЈЕМАЧИЦА 3.: Ходи, ходи — веће ти се нигда не родило, све ти пругови попасли, град ти сву баштину потуко, ни лозе не оставио! све ти се учииила блута, а теби дошла гута, не имо мира ни на дому ни на двору!
ЈЕМАЧИЦА 4.: Нека ти нами младијех који нам натискају пуне кошице гроздја и пуне руке динара. Ја виђу: све што ми за њега боље, све он за нас хуђе!
ЈЕРКО: Опрдујте, ја вам прају, докле нијесам почео маниџат штапом! — Амо, пудару, пођ’ ми по канџилијера, да ми је учинит ламенат [тужбу] на ове лупежице.
ЈЕМАЧИЦА 5.: Ти ћеш нас на канџилијера, а ми ћемо тебе на синдике и на фонтану [чесму] дје се свак умива.
ЈЕРКО: Tengo in culo [држим у задњици] и вас и синдике и фонтану e tutti quanti che sono [и све који год су]! Ја сам фонтана, ја сам синдик, ја сам келомна од града.

Референце

уреди