Једно јутро

←Крајње куће

Једно јутро Писац: Милета Јакшић

Пробудило се доцкан кишно јутро
Тужно и мутно. Улице каоне
Освануле су пусте. Немо ћути
Дремљиво село што у мочар тоне.
По злу времену једва се пробија
Слаб удар звона негде у даљини
Ко̑ успомена. Звук кише и ветра
Царују само у овој тишини,
И у мртвилу целог дана тако
Пролази време и киша ромиња.
К’о костурница влажна стоји село
И свака кућа ко̑ мртвачка скриња.
Док с хоризонта, ко̑ бурни таласи,
Густи и ниски, ветром узвитлани,
Облаци иду као свод огроман
Што се надвија да село сахрани.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 76

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.