Тавна ноћи, пуна ти си мрака!
Срце моје још пуније јада.
Јад јадујем, ником не казујем:
Мајке немам, да јој јаде кажем,
Ни сестрице, да јој се потужим; 5
Једно драго, и то на далеко:
Докле дође, пола ноћи прође,
Док пробуди, п'јевци запјевају,
Док пољуби, саба зора буде:
„Саба зора, ајде, драги, дома." 10
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 240-241.
