Ја те волим само за то
Не волим те злато моје,
Рад' богаства ни рад блага,
Ја те волим само за то,
Јер си моме срцу драга.
Што ће мени благо пусто
И раскошни твоји двори,
То све може искра једна
У пепео да претвори.
Анђеоске очи твоје,
И свилена коса плава,
То је за ме све богаство,
То је моја срећа права.
И љубав је срећа,
За богаством ја не хрлим,
Само тебе јединицо
Да цијелим вјеком грлим.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 9., у Бечу, 6. јула 1897., стр. 134. – 135.