Ја синоћ прођо, прошета,
кроз пусту малу Оџинку,
све су девојке туј биле,
Стана Кариминга не беше.
На ниски пенџер седеше, 5
љубавно писмо писаше,
у Ваљево га праћаше:
Дођи си, дођи, Аврамцу,
у моју башчу зелену,
у моју кућу малену 10
на мој кревет да легнеш,
на моје груди да умреш!
Референце
Извор
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 163.
