Ја не тражим...  (1886) 
Писац: Војислав Илић


Ја не тражим да ми славе име
Јер таштина не весели мене;
Ал’ ја желим да вас гоним њиме,
Да вас оно увек опомене:
На груд ону што сад мржњом дише
И на љубав — које нема више.

Свршено је.... Приспело је вече
И свечани пролетају часи.
Дан љубави што бурно протече
Сад се тихо на западу гаси.
После тога — сан развија крило
И све крије што је негда било.

Извори

уреди
  • 1899. Нова Искра. Година 1, број 2, страна 20.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.