* * *
Ја заволих драгу на далеко
Ја заволих драгу на далеко,
пођох под ноћ да пољубим драгу.
Ал’ ме неко близу двора срете:
— Куда идеш, млад нежењен војно!
Није драга још ни вечерала, 5
а камоли к теби да изађе!
А ја јунак рекох и узрекох:
— Моја драга, не вечерала га!
Ил’ ме љуби као што се љуби,
ил’ ми кажи другу да заволим 10
да не бијем ове друме калне,
да не губим ове ноћи тавне.
Ноге ми се мраморјем створише,
црне очи с тебе искапаше.
Ако велиш: — Иди, пак ми дођи!, 15
обрасли ти пребијели двори,
обрасли ти бијелим босиљком,
а раздрумје црвеним калином.
Ако велиш да више не дођем,
обрасли ти пребијели двори, 20
обрасли ти горкијем пелином,
а раздрумје трњем и глогињем.
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 665.
