Јад јадује Јерина госпођа

* * *


Јад јадује Јерина госпођа

Јад јадује Јерина госпођа.
„Јад не јадуј, Јерино госпођо,
кад ја почнем своје јадовати
ти ћеш твоје и заборавити.
Кад су Турци Србе заробили, 5
заробише мојих девет сина
девет сина и девет снајица
и заробе девет унучади.
Што ћу јадан, учинити морам.
Ја побио до девет синова, 10
девет сина и девет снајица
и ја почех клати унучади.
Прво вели, немој мене ђедо,
немој мене мој премили ђедо.
Кад ја почех клати најмлађега, 15
најмлађега и најмилијега:
цикну, врисну, немој мене ђедо,
ја сам с тобом устај’о и лег'о!
Па ме Турци старог нагонише,
да посечем и у казан бацим. 20
Шта ћу тужан, учинити морам.
Под казаном да заложим ватру
да опробам је ли слатка чорба?
Јесте слатка је л' од срца мога!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 206.