Јадиковање младе Ђурђевице[1]
Шетала се Ђурђевица млада
По бостану и по ђулистану,
Па је млада своје цвеће клела:
„Трандофилу, земље не пробио,
Карамфилу, не семенио се, 5
Ран’ босиље, не зеленило се,
К’о што јесам Ђурђевица млада —
Ево данас девет годиница,
С Ђурђом лежем, а порода немам,
Ђурађ љуби Полуноћ девојку, 10
Која с њиме у постељу леже!”
Љуба мисли нико је не слуша,
Слушао је млад девере Павле.
Оде Павле двору, старој мајци,
Па беседи Павле својој мајци: 15
„Ој старице, мила моја мајко,
Шетала се Ђурђевица млада
По бостану и по ђулистану,
И она је своје цвеће клела —
„Трандофилу, земље не пробио, 20
Каранфилу, не семенио се,
Ран’ босиље, не зеленило се,
К’о што јесам Ђурђевица млада —
Ево данас девет годиница,
С Ђурђом лежем, а порода немам, 25
Ђурађ љуби Полуноћ девојку,
Која с њиме у постељу леже!’
Када Ђурађ на вечеру дође,
Пошаљи га коњма за чаире,
Реци да ме ј’ заболела глава, 30
К’о канда је преболети неће —
Да ја идем снаји у постељу,
Да повребам Полуноћ девојку!”
Кад је дош’о на вечеру Ђурђе,
Онда Ђурђу беседила мајка: 35
„Иди, Ђурђу, коњма за чаире,
Јер је Павла заболела глава,
К’о канда је преболети неће!”
Оде Ђурађ коњма за чаире,
Паво оде снаји у постељу. 40
Кад је било ноћи у поноћи,
Али иде Полуноћ девојка,
Зазвекета прстеном на врати:
„Устај горе, Ђурђева слушкињо,
Ево иде Ђурђева госпоја!” 45
Уста горе и отвори врата,
И улази Полуноћ девојка,
Па се пење на шарен' сандука,
Те беседи Полуноћ девојка:
„Што си ми се расрдило, злато — 50
Или си се расрдило зато
Што ти нисам зараније дошла?
Ја би теби и дошла раније,
Али сам се завадила с мајком,
Да би кроз што, не би ни жалила, 55
Већ кроз једну танану кошуљу —
Мајка оће да је брату даде,
А ја оћу да је теби дадем.
Ја сам ишла у гору зелену,
Ватала сам змију отровану, 60
Тровала сам брата рођенога.”
Тад се скаче млад девере Павле:
„Кучко, курво, свјетска отровнице,
Ти си снају с братом завадила!”
Оба јој је ока извадио, 65
И обе јој дојке просекао,
И кроз дојке промолио руке,
Па је пушта у гору зелену:
„Иди сада, па труј брата твога
И завади мужа са љубама!" 70
'Вако бива у свакога рива,
Који шеће да злобу подмеће,
А под главу другом на уштрбе!
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 88).
