* * *


Јагода девојка

Разболе се јагодина мајка,
Па дозивље Јагоду девојку:
„Ој Јагодо, мила ћери моја,
„Ти обуци руво девојачко,
„А на главу круну материну, 5
„Те ти иди за гору на воду;
„Донеси ми воде иза горе —
„Чини ми се, лакше би мн било.“
Он’ облачи руво девојачко,
А на главу круну материну; 10
Па отиде за гору на воду,
Да донесе воде иза горе.
Ал на води Верес, добар јунак,
Поји коње, одмара соколе;
Око њега гологлаве слуге. 15
Он беседи Јагоди девојци:
„Не мут’ воде, невестице млада,
„Не мут’ воде, не плаш’ ми соколе,
„Док не питам, чија ли си ћерка,
„Чија ћерка, чија ли љубовца, 20
„Чија љуба, а чија снашица?“
Ал говори Јагода девојка:
„Ја сам ћерка Вукашина краља,
„Мила сестра Краљевића Марка,
„Верна љуба Деспота јунака, 25
„Л снашица Змаја огњенога.“
Па беседи Верес, добар јунак:
„Ој бога вам, моје верне слуге,
„Заит’те јој лађане водице,
„Заитите, на брег изнесите, 30
„За краљевство Вукашина краља,
„За јунаштво Краљевића Марка,
„А за љубав Деспоту јунаку,
„За страоту Змаја огњенога.“
Њега слуге верне послушаше: 35
Заитише лађапе водице,
Заитише, на брег изнесоше:
Још јој даде младе пратиоце,
Пратиоца тријест и три друга,
Да јој није од горице туга. — 40
Кад је дош'о своме белом двору,
Верес пита своју стару мајку:
„Кад се, мајко, оженио Јова?
„Била му је на води невесга,
„Мила ћерка краља Вукашина, 45
„Мила сеја Краљевића Марка,
„А снашица Змаја огњенога;
„На њојзи је руво девојачко,
„А на глави круна материна.
„Па ја рекох својим верним слугам’: 50
„„Ој бога вам, моје верне слуге,
„„3аит’те јој лађане водице,
„„Заитите, на брег износите,
„„За краљевство Вукашина краља,
„„3а јунаштво Краљевића Марка, 55
„„А за љубав Деспоту јунаку,
„„3а страоту Змаја огњенога.
„Верне слуге мене послушаше:
„Заитише водице лађане,
„Заитише, на брег изнесоше. 60
„Још јој дадох младе пратиоце,
„Пратиоца тријест и три друга,
„Да јој није од горице туга.“
Њему вели остарела мајка:
„То не беше деспотова љуба, 65
„Ни снашица Змаја огњенога,
„Ни сестрица Краљевића Марка,
„А ни ћерка Вукашина краља;
„Већ то беше Јагода девојка...
„Ала те је љуто преварила!“70


Напомене

  • Српске народне песме.
  • Број песме VII.
  • Приложио П. Ј. Марковић.

Референце

Извор

„Јавор", година 1877, број 15, стр. 465-466.