Јаблан дрвце у горици расло

* * *


Јаблан дрвце у горици расло

Јаблан дрвце у горици расло,
често ми га сјевер облазаше
и златне му гране обламаше.
Јаблан му се лијепо мољаше:
— Сјевер-вјетре, мој по богу брате, 5
немој мене често облазити,
ни златне ми гране обламати!
Чудан сам ти родак уродио:
на три гране три јабуке златне,
на четвртој сив ми соко сједи 10
те он гледа свуда по планини,
гдје два брата хитар ловак лове.
Уловили срну и кошуту
и љељенче златнијех рогова,
султанију у златну кафтану! 15


Референце

Извор

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 630.