ЈЕ Л' ДА СИ...

ЈЕ Л' ДА СИ...
Писац: Мита Поповић

* * *

ЈЕ Л' ДА СИ...

Је л' да си се жалила, девојко,
Кад си мене песником назвала?
Ол не чујеш, де ми људи веле,
Да се канем песме и гусала.

Још певање није за менека,
А за невен и врло сам мали!
Дотле ће ми тек име да живи,
Док ме смрти у раку не свали.

Нек је тако!... утеха је: душа
Без награде није ти певала:
На гуслама венац ми се вије,
Што је мени дика моја дала!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.