* * *


Ђузел Ана

Ђузел-Ана[1] лице умивала
На Неретви лађаној водици:
Ту Иван-бег добре коње поји.
Задјеше се очи Анетине
За злаћене токе Иванове,
Омче[2] јој се мества[3] по папучи, 5
А папуча по мермер-камену,
Ђузел Ана у воду панула.
Туј пролази Филип момче младо.
Братими га беже Иван-беже:
"Богом брате, Филип момче младо, 10
Извади ми из воде дјевојку,
Ево теби стотину дуката!"
Ал говори Филип момче младо:
"А бора ми, беже Иван-беже,
Не смијем ти вадити дјевојке, 15
Јер сам ноћас зао сан уснио:
Гдје мој калпак плива по Неретви,
А мој ђогат по мејдану[4] трче!"
Опет вели беже Иван-беже:
"Богом брате, Филип момче младо! 20
Ево теби стотину дуката
И лијепи читлук[5] на Загорју!"
Преварио се Филип момче младо,
Не вара се на дукате жуте,
Већ на лијеп читлук на Загорју, 25
Па заплива у воду Неретву.
Водна мутна, а дјевојка крупна,
Док[6] потону Филип момче младо.
Кад то виђе беже Иван-беже,
И он скочи у воду Неретву. 25
Вода мутна, а дјевојка крупна,
Док потону беже Иван-беже.
Из воде се ништа не виђаше,
Већ бијеле руке Анетине
Око гојна грла Иванова.30


Референце

  1. лијепа Ана
  2. аор. од глагола омћи, омкнем (омаћи, омакнем), омкох, омче
  3. кожна чарапа
  4. по пољани
  5. имање, заселак
  6. па се њоме патио, док није потонуо

Извор

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.103.

Босанска Вила 1894., стр. 59.