* * *
Ђевојачке муке
Сан заспала племенита Мара
На чардаку на дебелу ладу,
Код ње мајка рухо прелагаше,
Иза сна се пробудила Мара,
Она пита остаралу мајку: 5
„Коме, мајко, бјело рухо слажеш?“
„Богме тебе, моја мила шћерце!
„Ја сам тебе Јован бегу дала,
„Сад ће доћи кићени сватови.“
„Богме нећу, моја мила мајко! 10
„Или ћу се замакнути сама.“
У ријечи у којој бијаху,
У то доба кићени сватови.
Мајк' изађе пред бијелу кулу,
Те завика танко гласовито: 15
„Моје друге, умрије ми Мара!“
Сви се свати натраг повратише,
Ал' не врће ђувегија Јово,
Него иде на бијелу кулу,
Па ми сједе Мари више главе: 20
Над очим' јој буpме просипаше,
Мртва Мара ни душом не дише.
Не вјерује ђувегија млади,
Већ јој меће у њедарца руке,
Мртва Мара ни душом не дише. 25
Ни тако јој не вјеров'о Јово,
Но јој ложи ватру на њедарца,
Мртва Мара ни душом не дише.
Ни тако јој не вјеров'о Јово,
Но уфати гују присојкињу, 30
Те је меће Мари у њедарца,
Мртва Мара ни миче ни дихће.
Оде Јово двору бијеломе.
Уста Мара са мека душека,
Она сједе на демир пенџере, 35
Питала је остарала Мајка:
„Какве ћерце! најјадније муке!
„Неби мука бурме по очима,
„Ни би мука жива жеравица,
„Нити мука шаровита гуја, 40
„Но су муке руке у њедарца.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 173-174.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 376-378.
