ЂУЛИЋИ XXXVI
| XXXVI Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
Tамо, тамо у даљини,
У даљини, у дубљини,
Видиш оне тамне слике,
Дивље створе и облике?
Ено, ено, већ се губе,
Па се опет врате,
Пружајући оштре зубе
На мене и на те.
Витлају се гори, доли,
Од муке и жара,
То су моји стари боли,
Јадовања стара.
Побегли су од твог ока,
Па с’ обзиру на те...
Један часак... једна речца...
Па да с’ опет врате,
Да опколе, да јурише,
Да кидишу на ме,
Да разбију моје груди
Из пакости саме;
Где се пламен распламтео,
— Искра твоје душе —
Да нагрну, да навале,
Па да га угуше, —
Ту да крену тркалиште
Беси и авети,
А јакрепи да пропиште
По мојој памети.
Извори
уреди- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 215-216 , Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|