ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LIX

LIX Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

„Видиш ону звезду горе“,
Астроном ми један рекô,
„Мозак стане, кад помислиш,
Како ј’ звезда та далеко.

„Далеко је, високо је, —
Сто година дугих прође,
Докле њена светла зрака
До нашега ока дође.“

„Ми видимо звезду ову,
Видимо је како трепти,
А ње можда давно није,
— Верујеш ли? — Верујем ти!

Јер с’ и мени кашто чини,
Усред ноћи сам стојећи,
Кô да чујем слатке гласе,
Кô да чујем миле речи.

Чини ми се кô да видим
Светло лице звезде своје;
Ја је видим, ја је видим,
— А ње давно нестало је...

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 334 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.