Ženidba Sibinjanin Janka i Sekula nećak

* * *


Ženidba Sibinjanin Janka i Sekula nećak

Ženit će se Sibinjanin Janko,
Pak raspiše drobne knjige svoje.
Piše knjigu Latinki divojkl,
Da ’ko bi se za njega ženila.
Al’ mu pišu latinska gospoda 5
Na prevarstvo, na gubljenje glave:
„Pomoz Bože, Sibinjanin Janko,
Ovo ti je drobna knjiga moja,
Ja ću biti verna ljubca tvoja!"
Janko kupi sve svoje svatove, 10
Pelja kuma Kraljevića Marka,
Al ne pelje Sekule nećaka,
Zač Sekula šeprtlja pri vinu.
Sada ide Latinki divojki.
Kada pridu posrid bila grada, 15
Već skupljena latinska gospoda,
Stanu njemu tanko govoriti:
„Šta si doša, Sibinjanin Janko?“
„„Doša jesam Latinki divojki,
Ovo vam je drobna knjiga njena, 20
Da se hoće za me oženiti.““
„Nij to tako, Sibinjanin Janko,
Ne ćeš odvest latinske divojke,
’Ko ne izvedeš troje premudrosti!"
Zvedu Janku najprvu premudrost, 25
Daju njemu na koplju jabuku,
Da ’ko ju on namah ne prestreli,
Da ni voljan sobom ni s divojkom.—
Gre Sekula staroj svojoj majki,
Pak mu tiho majka besedila: 30
„Šta ne ideš s ujcem u svatove?"
„„Tako mi je ujac napisao,
Da on pelja sve svoje svatove,
Samo ne pelja Sekule nećaka,
Zač Sekula šeprtlja pri vinu.““ 35
„Bog pomogo, Sekuliću sine,
Premudra su latinska gospoda,
Premudra su, prevarit ga hoće.
Obuci se što najlipše možeš,
A najzgora zelenu dolamu; 40
Nutar metni trideset prstenja,
A najzgora sviti kaludjerske
I zajaši konja najboljega”. —
Još ne počne (Janku) najprva premudrost,
Da Sekula pokraj njega biše. 45
Sad mu vele latinska gospoda:
„Sad prestrili na koplju jabuku".
Svi svatovi u zemlju gledaše,
A Sekula njima govoraše:
„Bil’ mogućno, da to ja učinim, 50
Da prestrelim na koplju jabuku?"
„„A zašto ne, satno ki je vridan!““
Stisne pušku bilu licu svomu,
I prestrili na koplju jabuku.
Sva gospoda u zemlju gljedaše, 55
A Sekula njima govoraše:
„Šta se čudiš, latinska gospodo?
Još prestrilim ticu lastavicu,
Kamo ne ću na koplju jabuku!“
Zvedu Janku i drugu premudrost: 60
Daju njemu trideset konjića,
Da ako je namah ne preskoči,
Da ni voljan sobom ni s divojkom.
Svi svatovi u zemlju gljedaše,
A Sekula njima govoraše: 65
„Bil’ mogućno, da to ja učinim?"
„„A zašto ne, samo ki je vridan!"“
On preskoči trideset konjića,
Na trejsetom sedlo se prelomi.
Sva gospoda u zemlju gljedaše, 70
A Sekula njima govoraše:
„Šta se čudiš, latinska gospodo?
Još preskočim tri gospodska zida,
Kamo 1’ ne bi trideset konjića!“
Zvedu Janku i tretu premudrost, 75
Daju njemu trideset divojak,
Sve jednaka uzrasta i vlasa:
„Sad izberi, ka je ljubca tvoja!“
Nikad nije vide ni govore. [1]
Svi svatovi u zemlju gljedaše, 80
A Sekula njima govoraše:
„Bil’ mogućno, da to ja učinim?"
„„A zašto ne, samo ki je vridan!"“
Svuče ’z sebe sviti kaludjerske,
Svuče z’ sebe zelenu dolamu, 85
Ter ju prostre na zelenu travu,
Hiti na nju trideset prstenja:
„Sada beri, ka si ujna moja,
Ako bi se koja pomamila,
Odsić ću joj glavu do ramena!“ 90
Pobrala je Latinka divojka.
Uhiti ju pod live pagose,
On ju uzme uza se na konja,
I s njom biži priko ravna polja.
Pak ju pelja staroj miloj majki 95
„Ovo ti je verna ujna moja!“[2]
 
Iz Poljaninove zbirke.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. nije je vidio, ni s njom govorio
  2. Sabirač je tu pjesmu čuo od Antona Bastića u Dobrinjskom polju. I ta pjesma i sve druge junačke pokazuju, kako su je čisti čakavci premješili. Ured. I. izdanja.

Извор

Naša sloga, poučni, gospodarski i politični list god. X, broj 5., u Trstu 1. marča 1879., str. 18-19.

Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 47-50.

Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 24-26.