* * *


Škender i sestra

(Iz Vrbnika).

Škender se pohvali
Svomu gospodinu,
Da će ispejati
Iz Brinja divojku,
Iz Brinja divojku, 5
Najlipču od grada.
Kada Škender pride
Na tu hlajnu vodu,
On na vodi najde
Mlajehnu divojku. 10
„Dobro budi prišia,
Mlajehna divojko!“
„„Dobro budi prišal,
Neznani junače!““
On mi ju uhiti 15
Za desnu ručicu,
Tere ju on metne
Zad sebe na konja.
Kada oni pridu
Posred črne gore, 20
Počela je mlada
Prigorko plakati:
„Ostani mi z Bogom,
Maio Brinje gradu,
Stari običaju! 25
Va tebi ostavjan
Moju staru majku
I dva brata mlada,
A tretoga su mi
Turci zarobili. 30
Moja mati ga je
Ivanušom zvala,
A Turci ga zovu
Skendere vojvodo.“
„„Zač mi toga nisi 35
Prije povidela,
Dokle smo mi bili
Bliže Brinju gradu?““
Kada Škender pride
Svomu gospodinu, 40
Škender mu se čini
Ve kruto tužen.
„Če ti je Škendere,
Da si tako tužan?
Ča ti je sestrica, 45
Al verna jupčica?“
„„Ni m’ ovo jupčica,
Neg draga sestrica!““
Gospodin mu reče:
„Obuci ju, 50
Što najlipše moreš,
I daj joj pinez,
Što najviše moreš,
I pejaj ju miloj
Majki svojoj! — “ 55
Kada oni pridu
Priko Brinja grada,
Njoj mi se klanjaju
Sve brinjske gospode.
„Ne klanjajte mi se 60
Se brinjske gospode,
Zač sem vam ja mlada
Uboga sirota,
Od uboge majke
Od uboga oca. 65

Isti.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 60-61.