Vuhuje da boli, ter s himbom ištuć lik Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXXI
Vuhuje da boli, ter s himbom ištuć lik
uzdiše i moli njeki zli nevijernik.
Vapije da gine kroz ljubav ku služi,
ter srca od stine rastapa gdi tuži.
Nemilos milosti cviljenjem pritvara, 5
s tolikom hitrosti tuži se i vara.
Ter ljubav kom teče, ončas ju promijeni,
za novom sveđ teče, ni ljubi ni scijeni.
Mnoge vil', ke slidi, priroka dobavi
i tim se ne stidi neg hvali i slavi. 10
A prirok skrit moć nî od tuđih jezika,
zašto su građani zloreci od vika.
On plačuć i tužeć nevještim daje rat;
ter nitkor ne bud već brz plačnim vjerovat,
ni tužbam ke čuje, zač pravi svjet stari: 15
„Tko lasno vjeruje, lasno se privari".
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 205.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.