U plač se obraća razgovor slatki moj Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXII
U plač se obraća razgovor slatki moj,
pokli vil odvraća inamo pozor svoj
i kaže smrtni gnjiv u dilu svakomu
s kijem dahti suprotiv sluzi prije dragomu.
Ter što jur čestit bih vrhu sve mladosti, 5
sad cvilim izvan svih u ljutoj žalosti.
Ne ufam već vidit mili smih proć meni,
kom njekad zavidit mogahu blaženi.
Zavidnik mene mom životu omrazi
i ričju laživom do duše porazi. 10
Nu ako istina ne može s himbom stat,
neće se krivina dugo moć vjerovat.
Ostaće laž prika na laži njeki dan,
i znat se do vika da sam bil poslušan.
Ja vidit neću toj, zao nemir ki me tre, 15
već skonča život moj, srce se podire
Gledaće lje druži, i gdi još gospoja
žali me i suzi, da joj prav umrih ja.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.200, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.