Svi mudri govore da diete stojeći
u majci da more koju god stvar reći,
ter da mu budu riet': bi li ti sada rad
izljesti kad na sviet? rekal bi: ne, nikad.
Jer vele da druga narav jes običaj, 5
ter čini sred tuga da para mir i raj.
Evo ja stvoren bih u tamnoj propasti,
gdi ništor ne vidih neg strašne tej tmasti.
I za sve u jami u tojzi vrućine
da mnokrat suzami cvilit' me učine, 10
ništore ne manje, kako rieh, običaj
oganj mi čini nje ugodan vele taj;
u nju me sudjena tisnuše u trudu
za napas od žena na saj sviet da budu,
ter narav prokleta čini mi svaki čas 15
da želim opeta u tamnu poć' propas.
Na dvoru ja što stah, zaman mi sve podje,
služeći er strajah u jedne gospodje,
držeći svaki put na ljubav prignut' nju,
jaoh ali ne htje čut' rieč moju najmanju; 20
ni službu ni suze ni ljubav ni dare
u milos ne uze od mene nigdare.
Al neka sve stoji, nu vidjte ovi mieh,
uzdaha pun koji donesoh ja mojieh,
ke svak čas podirah za ljubav veliku, 25
neg nebog umirah za rajsku nje diku.
Još vam ću riet' goru, er ona ista me
čini stat' na dvoru za vratmi od jame,
u koju želeći vratit' se ja donieh
za biljeg za veći uzdaha ovi mieh, 30
da ga vam prikažu i neka izgore
na slavu na vašu, da me već ne more.
