Sad ću zacić ljubavi

Sad ću zacić ljubavi
Писац: Nepoznati autor
716. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.



* * *


Sa[d] ću zacić ljubavi
   provodit sve dni moje
   u željah mene koje
               kruto more.
Po vas ću dan od zore 5
   jak slavic želno tužit,
   pokli mi nije moć združit
               rajski obraz tvoj.
Ovoj li bi narok moj,
   po kom ja mnjah bit blažen, 10
   ner ovako poražen
               kako ginu?
Kad proz tvoj dvor [ja] minu,
   gdi će moć me srdačce,
   ne vidiv te, sunačce, 15
               biti mirno?
Za služen'je me virno
   zač mi se na dar poda
   kakono bistra voda
               liti cvitju. 20
Zatoj će prije prolitju
   bit dikle suprotiva
   i trudan, gdi počiva,
               ne odahnut;
zatoj će prije posahnut 25
   kon vode ruža drobna,
   u vence ka podobna
               ter se vije;
zatoj će prije zmije
   bez jeda i čemera 30
   i ribe van jezera
               moć pribivat, -
negli ću ne prolivat
   za tobom grozne suze
   ka mene rajskom uze 35
              tvom lipotom;
ter vazda [ja] i potom
   nikomu ne zaviđah,
   kad tvoju mlados viđah
             u mom krilu. 40
Nitko ljuvenu strilu
   toli mirno ne ćuti,
   za ku mi pamet smuti
             i sve tilo, -
kako ja kad tve bilo 45
   željan ugledah lice,
   i prsi od ružice
             kad mi svrnu.
A sad mi srce strnu,
   kad čudan taj glas primih, 50
   pameti mojoj slidih
             odkud ovoj,
da s kim sam vas život moj
   provodil od mladosti
   u velikoj radosti 55
             i u vesel'ju,
da me sad u dresel'ju
   ostavi, neka tužu,
   ljuvenoj muci sužu?
             Bud' toj takoj!60