Pun suza, pun brige, zameten ovi lis
tebi u verige odpravlja moja svis,
pridragi moj medni, srce moje koji si,
cieć koga sve moje dni bitje se mo'e visi,
žalosna odveće mlados ma svegj cvili 5
cieć hude nesreće, kako nas razdili,
misleći ne pristav, me'u nami ki biše
s vesel'jem dni ljubav u što se staniše,
ostah ja žalosna, cvieleći noć i dan
za zla, ka ti pozna, u robstvu pritužan. 10
Znani, žališ ti mene, boles te svegj stira,
ja cieć tve spomene ne imam čas mira;
srce te mnom boli, er znaš, da ja cvilju
tuj boles na poli s tobome svu dilju;
oba smo prem mučni, bolimo jednako, 15
budući razlučni na dalek' ovako;
misli te zle bodu, toj dobro sve znam ja,
er ne imaš slobodu, ni slatka pokoja.
Čin' da imaš nu razbor za malo vremena,
i da t' je razgovor slatkieh dni spomena, 20
niti se prem brini želeći slobode,
časom se miene dni, i u čas prohode.
K bogu se utječi, pravdu išti u njega,
ne slušaj zle rieči, er je bog vrh svega,
veselo — — — po sinjem tom moru,25
pokli te sad sudi činit' tuj pokoru.
Brzo će i toj proč', u boga ufamo,
i ti ćeš skoro doć' na zdravje k nam amo.
Da te bog slobodi, da budeš k nam priti,
i da moj kad godi vlastiti budeš ti: 30
dana će t' bit' ova, dragi moj gizdavi,
sva puna celova, ku primi s ljubavi
i čini nа ovi stvor, prije neg' me zla svrše,
da imam odgovor na ovu najbrže.
Ino ti neću riet', znaj te sam odluke 35
za tebe ja umriet', i ljubim ti ruke.
Na tisuću i šesat i tridesti i sedam
ovu mi bi pisat' prosienca na sedam.
