Pjesance pritužna, molim te, hotij poć
do vile ka sužna drži me dan i noć,
ter joj ćeš spovidit jad i trud pakljeni,
ki moreš ti vidit i poznat na meni.
Zač u ljutih mukah stanuje život moj, 5
pokli sam u rukah toj kruni od gospoj,
ka zlatom zaveza me grlo, ter stoju
umiljen, gdi steza gledaje smrt moju.
Ter ne smim uzdahnut, da mene gdigodi
žalosna takoj čut ne bude tkogodi; 10
jer nje čâs izbrana, - ona zna dobro toj. -
meni je pridana već nego život moj;
a ne vim taj vira i ljubav skrovena,
ka me na smrt tira, je li mi primljena.
Pjesance ti moja, toj sama opravi 15
mom plaču gospoja da svrhu postavi,
jeda mi bude dan cvitak od nje strane
i meni svital dan kadgodi da svane.
Toj će bit meni lik, a njo[j] je mala stvar,
ku milos ja uvik imal bih njoj za har. 20
[I] još čim bude duh u tamnoj môj sjeni,
njoj će bit na posluh i službi ljuveni;
zač meni ovi dar od Boga pridan jes
da služim lipu stvar jakino nje ures.
