Pjesanca Jesusu druga

Pjesanca Jesusu
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca Jesusu


* * *


Jesuse, hvala ti u vieke i slava,
   ki silu prikrati i jakos od lava,
od strašnoga lava i toli nemila,
   pakljena dubrava koga je gojila,
i sad ga vaj goji i sad ga njeguje,5
   zlosrdo ter stoji ter na me klikuje,
režeći na mene ter zube ociera,
   u trude pakljene da moj duh odtjera.
Nu mu je sve zaman, za-č slavno tve ime
   i tvoj križ prislavan, Jesuse, brani me,10
ki se križ pripravi, da budeš na svieti
   s goruštom ljubavi grdu smrt podnieti,
na kom se dostoja, Jesuse prisveti,
   prijazan taj tvoja za tvoj puk propeti,
gdje t' ruke tuj nagu i noge pribiše15
   i tvoju krv dragu po zemlji poliše;
gdi dragu krv proli, gdi raspet izdaše,
   umrieti za-č voli za griehe za naše,
ner da se pogubi vas kolik narod tvoj,
   koga ti obljubi, Jesuse slatki moj.20
Tvoja krv prislatka i toli pridraga
   ter zlobe oplaka oda svieh rusaga,
ter tvoja slavna smrt za ljubav i milos
   ktjela je takoj strt pakljenu usilos,
krv tvoja izbrana, Jesuse slatki moj,25
   ka vraše iz rana, kojiem se ne zna broj;
pod zemljom ter ćute pakljene krieposti,
   tve rane priljute kakve su vriednosti,
i tvoj križ što je sada i tvoja što je slava,
   po svieti ka vlada bez broja država, 30
i strašno ime tve, Jesuse prisveti,
   stvoren'je prid kiem sve i preda i trepti;
kralj i i kraljice ter mu se klanjaju,
   i prid njim na nice po zemlji padaju.
Za toj ću tve ime iz glasa za svu moć35
   svaki čas i vrime klikovat na pomoć,
tve ime i križ tvoj s goruštom ljubavi,
   dokoli duh se moj od tiela rastavi,
oda svieh protiva, Jesuse izbrani,
   i mrtva i živa, neka me sahrani,40
kako me sahrani Jesuse do sada
   i moj duh obrani svieh tuga i jada.
Za-č vazda kad budu s krvnici u boju,
   s tobom boj dobudu i stanem u goju;
ar slavno tve ime, Jesuse, i križ tvoj45
   u trudu združi me i brani život moj;
brani me i bljude i čini na svieti
   da budem sve trude strpjeno podnieti;
podnieti strpjeno, za-č si ti štitak moj
   i oružje jedino, kad bijem trudan boj,50
ter tobom oružan ne mogu do vieka
   biti rob i sužan od mojieh krvnika,
s kojiemi biju boj, od kieh se na svieti
   ne može tolik broj jezikom izrieti.
Lie kad se toj mnoštvo posil'jem umnoži,55
   da moj duh u robstvo pod svoj stieg podloži,
ne može taj sila nigdar me oznobit,
   ni duše ni sila pod svoju vlas složit,
vidivši pri meni u polju od boja,
   Jesuse ljuveni, da je slavna vlas tvoja,60
i oružje naglo toj od križa slavnoga,
   ko brani život moj oda zla svakoga;
komu se može riet, da je pri njem kripos taj,
   kojojzi odoljet ne može vas sviet saj,
ni sviemi zviezdami sva kola nebeska,65
   koja su nad nami, ni kripos angjelska;
ni od pakla djavlja moć svom svojom jakosti
   ne može vrha doć od križa kriposti.
Još da se prigodi, svi djavli pakla van
   da izljezu kad godi iz tmasti na bil dan,70
križ toli prišla van kada bi vidjeli,
   gdi stoji pripravan da ih grozno rascvieli,
od velje tužice koju bi poznali
   po zemlji na nice prid njim bi svi pali;
nica bi svi pali, da mu se da slava,75
   kako stvor ostali koji ga poznava;
spoznava svaki stvor, taj kripos njim da je,
   ka otvora višnji dvor, ki mu se pridaje;
otvora višnji dvor slavan križ izbrani,
   da človjek božji stvor po njem se sahrani;80
shrani se taj človjek, da s božjom ljubavi
   pribiva po vas viek s blaženstvom u slavi.
Tiem dake tiem dake, u moje sve trude
   od protive svake slavan me križ bljude,
ter kad sam u boju od svieta i od tiela, 85
   ništor se ne boju protivnieh svieh sila,
ni duha pakljenih, koji mi u vaju
   vrh tuga vrhu svieh trudan boj zadaju,
onadaj najliše kad mi se prigodi,
   kad moj duh uzdiše da ih se slobodi, 90
kad napru na mene, vaj da me rascviele,
   i od slave blažene da moj duh razđiele.
Tiem s križem ja stoju i ob noć i ob dan
   kriepostan u boju, jak vitez oružan,
ki voli prijati smrtni trud i muke, 95
   ner li se pridati krvnikom u ruke;
za-č križem oružan, u boju i u rati
   vječni se ja suzan ne mogu nazvati,
ni od zmaja ni od lava, ni od njih sve družbe
   koja mi zađava velik trud i tužbe,100
i velik nepokoj u boju i u rati,
   hoteći život moj prie reda da skrati.
Nu nie te krieposti ni u lavu ni u zmaju,
   razlike žalosti što meni zadaju,
i ob noć i ob dan s razmirjem u rati105
   iz moga doma van ktivši me prognati,
i skratit život moj biesan lav i drakun
   za zlosrd narav svoj, otrovi ki je pun,
i ostali zli dusi, kada se š njim sprave,
   da moj duh u tuzi s vesel'jem rastave;110
za-č kad se svi skupe i k meni priteku,
   na pleći ustupe i daleč uteku,
daleč se upute i velmi tuguju,
   kada me oćute, da Jesusa klikuju,
a navlaš kad reku: sada me ne ostavi, 115
   čin' milos da steku pri tvojoj ljubavi,
Jesuse, Jesuse, molim te sluga tvoj,
   od pakljene uze slobodi život moj;
Jesuse pogledaj na moj trud i muke
   krvnikom ter ne daj moj život u ruke;120
za-č su sve Jesuse od zlotvor priprave,
   u pakljene uze da mi duh postave.
Skrušeno još reku: o križu blaženi,
   čin' da se rasteku zli dusi pakljeni,
zli dusi pakljeni, ki hoće svu rađos125
   svrnuti sad meni u tužbu i u žalos;
i skrati lavu vlas i ljutomu zmaju,
   ki meni svaki čas trudan boj zadaju.
Pokli sam božji stvor ja s tobom u družbi,
   čin' da me moj zlotvor ne ostavi u tužbi,130
čin' da se skrušeno srdačce i duh moj
   ne skonča svršeno u muci pakljenoj.
0 križu prisveti, plačno te još molju,
   brani me i sveti u ovuj nevolju
oda svieh krvnika ki sa mnom biju boj,135
   želeći smrt prieka da skrati život moj.
Tiem kad križ prisveti iz glasa pokliknu,
   svi dusi prokleti na nice poniknu,
i svi se rasprše, jak pljeva u taj čas,
   kada se obrše na guvnu žitni klas 140
ter slama i pljeva svudi se rasprši,
   i s desna i s lieva kad vjetar njom prši.
Za toj se svak spravi ter s glasom za svu moć
   Jesusa proslavi i klikuj na pomoć
i svoj križ prislavan, molim vas rad boga, 145
   ki stoji pripravan sahranit svakoga;
za-č da ja ne imam dil njegove oblasti,
   sto krat bih suzan bil prokletoj napasti,
sto krat bi vaj mene prokleta taj napas
   u trude pakljene zavela u propas,150
bez konca gdi duh moj po vas viek i amen
   ćutil bi nepokoj i ognjeni taj plamen.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.