Pjesanca Jesusu četvrta

Pjesanca Jesusu
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca Jesusu


* * *


Molim te, Jesuse, da na me pogledaš,
   grozni plač i suze s boljezni da mi daš,
Mariji kako da grješnici velikoj,
   kada ju pogleda ljuveni pogled tvoj,
koja se lieposti dičaše gizdavom,5
   kako lav krieposti loveći dubravom,
ter pozor nje ohol kazaše i lica
   jaki no plah sokol u stadu od ptica.
Nu se sva prihini prid tobom smiljeno,
   rastopit za-č čini nje srce ledeno 10
tvoj pozor prislatki, za-č taku ima vlas,
   u srcu vaj svaki rastopit leden mraz;
ki ženu tuj svrući i čini stopliti
   i od suza živući kladenae proliti;
liepi pram i kosu ter s plačem iz glasa 15
   rasplete i prosu niz bil vrat do pasa,
i nice poniče i grozno procvieli,
   cvileći ter kliče: Jesuse pomili,
ne brani milosti, ne skrati ljubavi,
   vječne me žalosti i tužbe izbavi;20
za-č druge nie žene pod suncem, koje sja,
   veće poražene u zlobah ner sam ja.
I tač se potlači prid tobom u jadu,
   jak da joj svi mači trudan duh propadu,
žestoke ter toli biše nje suzice,25
   prid tobom ke proli od velje tužice;
pod noge ter splesa svu liepos i diku
   od svoga uresa i oholas toliku
i liepo gizdan'je rad tvoje ljubavi,
   a vječno ufan'je u tebe sve stavi,30
i opra ti tuj sama nožice suzami
   bez stida i srama združena s tugami;
na nogah sve suze pak pramom osuši,
   moj slatki Jesuse, da t' veema posluži.
Ter suze tuj ženu od velje gorkosti35
   činiše blaženu i svu joj zled prosti.
Vas joj grieh prošten bi, za što se pokaja
   i najde pri tebi blaženstvo od raja;
i da joj dar tolik milosti blažene,
   od koga po vas viek ostaše spomene.40
Jesuse ljuveni, molim te a za toj,
   prikaži i meni prislatki pogled tvoj;
pokaž mi tve lice, neka se u taj čas
   u grozne suzice prid tobom stopim vas,
da mi se iz oči prid tobom ničeći 45
   živi vir istoči od suza cvileći,
za zledi za mnoge, ke nie moć zbrajati,
   da suzom tve noge ja budem oprati;
tve noge poražen da suzom opiram,
   Jesuse priblažen, i vlasom otiram.50
Tvoju mi pak nogu, gdi suze polievam,
   potoči nebogu, da t' potplat celivam;
za-č mi se ne prija, Jesuse, nikako,
   da t' prosim ljubit ja tve lice prislatko,
ni od glave niedan vlas ni ostalo tve lice,55
   za griešni moj poraz i moje zlo djelo.
Tiem slatki Jesuse, ne moj me ostavit
   i moj plač i suze ne ostavi u zabit;
pokli se ja kaju od zloba velicieh
   i dužan ostaju pri tebi za moj grieh,60
čin' da sam prilika grješnice Marije,
   tva ljubav tolika da srce me zgrije,
u plamu da gori od tvoje ljubavi,
   dočiem se rastvori i u prah se rastavi.
A kad se sve spraži i u prah se sastani,65
   pravi mi drum kaži, gdi stoje izbrani,
da se ja svom tužbom od svieta rastavim,
   a da te s tom družbom i hvalim i slavim.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.