Page:Vodj kroz Smederevo.djvu/8

Ova stranica je lektorisana


derevu Stevan Tomašević sa 13-godišnjom Jelenom Branković, koja pređe u katoličanstvo, dobivši ime Marija. Stevan Tomašević postade despot u Smedervu, s tim, da kad bude nasledio svoga oca, ujedini Bosnu sa Srbijom. Ali uskoro Mehmed II i po treći put pođe na Smederevo. Stevan beše nemoćan, turkofilska stranka vrlo jaka. Videći svoju nemoć, despot Stevan povede s Turskom pregovore. Turci mu dopuste da sa porodicom i svojom imovinom napusti grad, a oni uđu u Smederevo 20 juna 1459 godine. Srbija tako beše pretvorena u Smederevski sandžak.

U ovom kratkom istorijskom pregledu nemoguće je dati sve detalje smederevske srednjevekovne istorije. Nemoguće je čak navoditi ni bogatu literaturu, niti uputiti čitaoca na izvode. Zadovoljićemo se samo da napomenemo da je Smederevo i u narodnoj pesmi i lepoj književnosti često spominjano širom našeg naroda.

Za vreme turske uprave stari carigradski drum išao je obalom Dunava samo do Grocke, a odatle skretao na Kolare, Palanku, Batočinu i dalje. Tako Smederevo ostade van ovoga važnog puta.

Godine 1661 opisao je Smederevo čuveni turski putopisac Evlija Čelebija. Između ostaloga on veli da u Smederevu ima oko 3000 lepih kuća i 300 dućana, a u samome gradu, između njegovih zidova, oko 1000 kuća. Godine 1680 dolazio je u Smederevo pećki patrijarh Arsenije III.

Za vreme velikog rata protivu Turaka 1683—1699 godine Nemci su uzeli Smederevo 1688 godine, ali već 1690 godine veliki vezir ga je preoteo i posekao celu posadu, 500 Nemaca i 400 Srba.

U austrijsko-turskom ratu 1716—1718 godine Nemci ponovo uzimaju Smederevo i po požarevačkom miru ono ostade njihovo sve do beogradskog mira od 1739 godine. Za vreme Kočine krajine (1788—1791) vode se borbe oko Smedereva. Sam Koča prvi napada na Smederevo. On uskoro krstari po celoj okolini: Požarevac, Palanka, Golobok, Grocka, Kulič. Najzad feldmaršal Laudon zauze Smederevo, a jedno odeljenje Mihaljevićevog frajkora ostade u

6