Ova stranica je lektorisana
— 31 —
baci prtljag u kola i zatoroka: — Jes, jes, gospodin, ovo su kola za X***! Popni se! Prođi na ova strana, do rude!
— Izvolte, ču se tanak a promukao glas od one male prilike, s druge strane kola . . . Izvol’te, popni se! ponovi isti glas, pa se promoli čitakinja — ona čudna kapa, što nalikuje na polovinu dinje i koju nose popovi u Šumadiji — a pod čitakinjom ukaza se dugačko, koštunjavo lice sa keserastom bradom. Toliko sam mogao raspoznati u polumraku.
— A čija su kola? zapitah, ne baš najljubaznije.
— Naša, brate, odgovori pop i opet se saže.
— A koliko je pogodio Taso podvoz?
— Četiri dinara, brate! Eto toliko! Sad, ako ti je to mnogo, a ti daj koliko možeš! Molim vac, oče, — rekoh, naglašavajući dobro riječ vas,
