Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/96

92

vom, istina je i to, da nimalo nije sumnjivo za narod i narodnu pesmu ko je tu borbu najviše vodio, koji su i čij su junaci tu megdan s Turcima delili, ko je na Marici poginuo i propao a ko na Kosovu carstvo izgubio. Mučno je i sa svim neprirodno misliti, da će ceo niz dobro obeleženih, ocrtanih i onako divno opevanih junaka srpske narodne pesme, sa živom i bogatom istoriskom vezom, kakva su u našim pesmama ogleda i po samom istraživanju g. Jagića (Arhiv, V. V. knj. III. Str 454-5) ustupiti i zaboraviti se pred – daljinom i pravcem mesta gde su se one bitke i borbe vodile. Isto je tako mučno i neprirodno misliti da bi se taj jedan, mnogo sitniji i nevažniji momenat, pamtio i znao samo u Primorju i Hrvatskoj, a da npr- o njeu nema nikakva traga u Bosni i Srbiji, tim pre što se zna sa svim nasigurno da su naše pesme epske i pesme o Kraljeviću Marku izvorno srpske i da su od njih i Bugarima i Rumunima prešle (vidi o tom i pomenuto mesto u Jagića Arhivu), o čem, kao što smo u Vukovu Dodatku videli, i u samih Bugara još živi tradicija i uspomena. Sumnje, dakle, u tom pogledu nije bilo i nije moglo biti ni za narod srpski ni za susede njegove kojima je on pesme svoje pozajmio.