79
fonetičkom (rečnik i glasovi) pogledu, dok remećenje (Störungen) oblika izdaje bliskost bugarskoga jezika. Vrlo bi važno bilo doznati da li je tako i u običnom govoru onih krajeva, ili je to prosto ograničeno samo na pesme. Za to u ime nauke, koja je daleko od patriotskih aspiracija i panbugarizma i panserbizma, usuđujem se podsetiti poštovanoga pisca na obećanje u predgovoru dato i javno ga zamoliti, da bi nam što skorije pružio i oglede prave narodne proze iz onih krajeva u obliku narodnih priča, poslovica i. t. d.“[1]
G. Drinov u svom pomenutom članku (drugom) na str. 344. ovako predaje ovu g. Jagićevu primedbu: „prijatno nam je bilo videti u primedbama g. Jagića mišljenje, koje je sa svim slično (sovršenno shodnый vzglяdъ) našem o ovim pesmama. G. Jagić deli ove pesme na tri kategorije: bugarske, (po našem debrske) bugarsko-srpske (po našem sredske, podgorske i u nekoliko gilanske) i srpske (po našem, pećske, kosovopoljske i prizrenske).“
Čitatelji sad imaju pred sobom celo g. Jagićevo mišljenje i citat g. Drinova, pa neka sude sami.
- ↑ Nešto od ovoga, razume se opet malo, dao je već, kao što smo videli, g. Draganov, koji je obraćao pažnju i na običan govor.
