Dabrom se zove dolina kojom teče Crni Drim od Šare do Oridskog jezera. Onamošnji stanovnici, po tvrđenju P. Draganova, zovu ga Debor, a ostali Makedonci Debri. Grčki se zove Dibri, te otuda obično: Dibra.
Plemena slovenska koja u Dabru žive ova su: Mijaci, Poljani i Keckari. Svi oni govore istim narečijem. Predeo je vrlo nepristupan, te je slabo koji od učenih ljudi i mogao dospeti u Dabar. Stanovnici su planinci i vrlo surovi, pa i to smeta bavljenju stranaca onamo. Od ispitivača i učenih ljudi u Dabar je prvi dospeo, onamo i se bavio i študije činio Josip Miler, lekar, koji je posle rezultat svojih promatranja objavio 1844. g. u delcu Albanien, Rumelien, und oesterreichisch-montenegrinische Grenze. Drugi putnik koji je u Dabru bio i jedva život spasao jeste Rokštro. On je svoj put opisao u Reiseskizzen aus Dardanien und Albanien (Dresden 1875). Na žalost njegovo delo nismo mogli naći, te se njim ne možemo ni koristiti ovom prilikom.
Mesta ili sela u kojima Mijaci žive ova su: Lazarovo polje, Donjo-Meljničani, Gornjo Meljničani, Mogorče, Osoj, Gari, Tresonče, Selce, Raosoka, Galičnik, Sušice, Janče, Trebište, Bituši, Vele-Bordo, Raostuši, Skodri-
