verenjem predusreću svako protivno mišljenje, i otuda da mnogi od njih s nekim čuđenjem gledaju na svoje sugrađane: g. Majkova, koji tako dobro zna srpsku istoriju, i na g. I. S. Jastrebova, koji se, budući na samome licu mesta više od dvadeset godina, nije dao zavesti onom strujom koja je u Rusa bila obladala. Znamo da su mnogi od nas ovu pojavu, koja se i danas, ma da već oslabljena nešto vidi kod Rusa, voljni tumačiti politikom, a u ponekih ruskih književnika i – nekim velikim uticajem na njih od strane Bugara. Sa svoje strane mislimo, da je najbliže istini i najverovatnije svesti celu pojavu na onu opštu struju iz pedesetih i šesetih godina i na, otuda poteklu, neobaveštenost. Mi bismo, kao Srbi, želeli samo jedno: da ruski književnici celo pitanje podvrgnu novoj, ozbiljnoj i svestranoj študiji, uzimljuќi u obzir sve momente koji su od uticaja bili i mogli biti. Za nas je to dovoljno, mi više ne tražimo. Uvereni smo da će onda početi drugim očima na ovu stvar gledati, kao što su, sa zadovoljstvom pominjemo, neki već i počeli gledati.
Ista ta struja, u manjoj meri već s toga što je i naša snaga bila manja, bila je u ono doba i u Srba. Otuda pojavi, da srpsko učeno
