čoveka“ i dodaje: „može biti da su ovo Srbizmi.“ Isto tako pošto je naveo, primera radi, kako se glagoli menjaju, nastavlja: „Ovako se glagoli sprežu u Razlogu, a po drugim đekojim mjestima sprežu se malo drukčije u đekojim vremenima, t.j. da se dalje oko Dunava kaže šte mesto će u budućem vremenu“...
Vredno je iz Vukova pogovora k Dodatku još ovo da zabeležimo: „Bugari imaju i junački pjesama, koje se pjevaju uz gusle, kao i Srpske, i među njima će, po svoj prilici, biti najviše srpski pjesama, koje su pobugarene; za što i sami Bugari to priznaju i za ove đekoje pjesme (npr. 15, 25).“
Ovo je pisano u Beču 1822. godine, kad nikakve propagande, ni srpske ni bugarske, nije bilo niti je moglo biti A da je Vuk pouzdan i fini izveštač, o tom ne sumnja ni g. Drinov, kao što ćemo niže posle videti. Same pesme, koje Vuk u svom Dodatku iznosi, mi ćemo navesti docnije, kad dođe na red raspravljanje o jeziku u pesmama iz Makedonije.
Posle Vukova Dodatka, dakle od 1822. godine, počinje da se oseća i opaža neki
