1ŠTORIOPRAFIJA Ratkajevo' delo, poDeljeno u 6 knjnga, poninje sa pohopom, a' svršava-sa 1592. Za starija .vremena nema iikakve vrednosgi, a važno ,je za vreme, u vome je Rahkaj živeo, n koje nije dadevo od ljega. Pisano .je sa naročntom latrnotskom tendencijom, pa je o te sgrane redak primer iz tih vremena. Peta i šesta knjiga može poslužnti i danas modernon istoriku. — Benko Vinković (1581—164-2), vagrebački biskup, bavio -se, u -nekim svo.jim radovima, i ist-orijom zagrebačke crkve, pa .je njegov rad p-oslužio docnnjim nstoricima (Riter - Vitezoviću, Marcelovnću, Kovačeviću, Krčelpću n Farlatu), ma da ni.je ostavio dubljih tragova. Kulminaciju je postigla hrvatoka I. sa radom Ivana Lucnuea -(Lučić, Lučio, Trogiranina, 1604—1679), čije je kritnčno delo Be ge^po Ba1taIae e! SgoaIae KBg1 veh -(1666) ne eamo najbolje i najvažnije u 17 veku, već je svoju vrednoot zadržalo i danas. Vanredno solidna sprema, sa poznavanjem na.jboljeg što ,je u to doba dato na strani, nmao ,je Lucius pred sobom putokaz, kojim je krenuo, ne povodeći se za načnnom rada Orbinija, Lukaria i Zavorea. Luciusovo je delo prva kritičkonaučna istorija; ■ ono se svojom metodom pzdiže nad sav dotadašnji, vnše manje diletantskn, rad. To se delo odlikuje ne samo svojom osobitom naučnom fizionomijom, već i metodom p istorisvom kritikom upotrebljenih izvora. Pre početka pisanja- dela obišao je Lucius sva mesta, gde bi mogao naći š vora za svoju temu, i t.u ,je toliko -savestan, da zadivljuje, kolikom je šstrajnošću i solidnošću pribirao građu, od koje je znatan deo na kraju svoga dela i publikovao. Vidi se da je ‘ buhvatio istorisku građu ekstenO sivno n intensivno, jer je, pored arheoloških i dillomatičvšh spomenika Dalmaci.je, upoznao 'i glavni.ja dela vizantiskih, germansko-romanskih, mletačkih n mađarsvih pisaca, Lucnjevo delo sadrži iotoriju do 1420, t. j. do vremena, kad su 'Mlečići zauzeli Dalmacnju. Lucius je pretstavnik uzornog pragmatizma, ali se zapaža.ju jasni tragovi elemenata genetičkog smera. I ostali vegovi raDOVN (naročito M etope jb1opsće s1j Tga^ipo oga JeNo Tgai) manjeg obnma, pokazuju istu ozbiljnost i naučnu vrednost. I doista je Lucius osnšvač hrvatske kritičke I., koja još i danas najviše .počiva na njegovim oštroumnim rezultatpma. — Kazimir Freskot (Rgezsćo!), Met o p e ć1b1og1sće e ^eojJgarćšće Je11a Ba1taN a (1687), sa svojim političko-tendencioznpm pogledima ne znači nikakav napredak iza Luciusova rada. Naprotiv, čuveni Francuz Šarl Dikanž (Bi Sap^e) u pojednnžm poglavljima svoga dela: Šz1og!a VuhapNpa (1680) upoznao je n F.rancuze, i sav krug svojih čitalaca' sa jednpm delom hrvatske nstorije. 72
Posle Luciusa sve- do 19 veka nije bnlo ni jednog oistematski pisanog dela o celokulnoj istori-ji Hrvata. Na.jviše- se obrađivala crkvena istorija po.jedinih bpiskopn.ja, bez -većih i dubljih rezultata. U radu polihistora Ritera-Vitezovića (1652—-1713) i-ma nekoliko istoriskih monografi.ja, voje nisu ni danas bez vrednosti. Kgoška a1Š zrotep. zue^a zue!a ugkou (1696) je zapravo nastavak Vramčeve hronike. U noetskoj formi, u heksametrima, iznosi događaje 16 i 17 veka — R1ogapNz SgoaNae zaesi1a Jio s a g t t e Jezsg1r!a, 1703 — sa mnogo podataka. Vitezović npje bio zadovoljan sa delom Luciusovnm, i o to-me je ostavio čita-vu raspravu. Njegova Vapo1o^1a siš sopNpia ćapogit sćgopo1oDa ać appo Sćg. 641 sadrži pouzdanih i ulotrebivph detalja. Ma da ,je Luciusovo delo štamlano već 1666, docniji disci -nisu mnogo naučiln od metoda čuvenog Trovnranina. Dubrovčanin Junpje Rastić (KezN, 1671—1735) U SV.OJOJ. Sćgop1sće I Ka^iza, nšje se mnogo u-daljio od s.vojih prethodnika Dubrovčana. Tako isto i Toma Kovačevpć (1-664—1724) z-agrebački žanoniž, prethodnik Baltazara Krčel-ića, nije u svojim radovima otišao dalje od vrednosti boljeg dpletanta i hroničara. — Balta-zar Adam Krčelić (1715—1778), zagre-bački kanonnk, poznat je sa svog obilnog rada, čiji kvalitet, međutim, nije u razmeri sa kvantitetom. Š zŠ pagit ess1ez1ae 2a^gaćjepzhz ragIz r p t a e , 1otiz I (1770), zatnm B e ge^šz Va1taPae, SgoaIae, 5s1auošae po!Šae rge11t1pagez (1770) n Appiae jeou njegov životni .rad. Ma da je bio učen čovek, beskrajno ambiciozan, i ma da je pred oobom nmao Luciusa, ljegov rad vi-je ostavšo dubone brazde, pored sve svo,je obilnosti. Za starije perijode Krčelić .je potpuno bez vrednooti, a za nlađe, gde mu služi biskup-ski i kaptolski arhiv, gu-bn još i stoga svoju vrednost. jer je -pioao tendenciozno, upra-vo po porudžbpni Marije Terezpje. U vremenu kad je radio Krčelpć sprenali su veliko dedo (Iugkiš b asgit učeni .jezunte Filipo Ričeluti (ŠseriI, — 1742), Daniel Farlati (— 1773) i Jakov -Koleti (So1eN, — 1827). Oni su dali najvažnije delo crkvene nstorije epis-kopija. na području starog Ilirika. Od1751 do 1819 izašlo je 8 tomova toga. velpkog i -važn-og dela (9 tom izdao .je Bulić 1902—-1909), koje ,je od eminevtne važnosti š za hrvatsku istoriju. Ono ,je -važno n p,o svoj-o.j obradi, ali još vpše otoga, što je kasiijpm iotoricnma, pre sistematskih nublivo-vanja izvora, služilo, a još i danas -služi, kao ručna knjiga izvora, naročit-o za i-sto.riju srednjeg veka, i to n-e samo za 'Crkvenu., nego i političku i kulturnu -istoriju Balkansvog Poluosgrva, u irvom redu Dalmacnje. To delo sa obiljem publivovaiih izvora, zajedno
