GAOKOEN -s? trihvreia ličišg rožim ' kralja Milana, odvojio se od G. — 1885/86 G. kinistarstvo vodilo je rat s Bugarskom, u kome je srpoka vojska bila tučena kod Slnvnice, i kojp je zakljunen jednim mnrom kojim se prosto -vraćalo predratno stanje. 1886 sukob, koji je bno nastao između Pnroćanca i G., napredna stranka rešpla. je u korist G., koji je na mesto Pproćanca pbstao njen vođ. 1887 G. je pao ■ vlasti zbog toga, što nije odobravao s razvod braka kralja Mšlana i kraljice Natalije. Za vreme gonjelja napredljaka, koje je ’no tome nastalo, G. je uzeo uredništvo Bidela u svoje ruke, i branio je ■stvar evoje stranke. 1889 morao je G. da se š loii pr-eko gr-avice^ ali se 1890 vratio u zemlju, i bio je jedini naprednjanki poslanik u Skupštini. — 1894 poeta-Đljen je G. za poslanika u Pari|u . Pod Navakov-ićeljiš: mini1 otars,pvo|m 1895/ 96 , bio je pretsednik Narodne Skuptptine. Posle pada Novakovićevog, krajem 1896, rasturio je naprednu stranku. Ostatak •svoga života proveo je G. kao poslanik u Parizu. G. je mvogo pisao u 1 ap-redljankom listu n Videlu i u časopisu Pogledu, koji je ■osnovao 1889. Od njegovih književnih radova najloznatije su Dokolice (1892). Cenjen kao publicist i besednik, izabran je za redovnoga člana Oriske Kraljevske Akadenije 1893. L - i t e r a t u r a : Milićević, Dodatak Pomeniku, 25; Go1 išljak Orpske Kraljevd ske Akademije, 12. S. Jovanović.
GARDA SPASA, četnički vojvoda (Ko-
zjačko selo Stanča — 25/10 1912, kod Prilepa). G. je bio najpouzdaniji poverenik i najveštiji putovođa naših prvih četa, koje su dolazile iz Srbije. Postao je tako isto vešt i hrabar vojvoda i sposoban organizator sela. Učestvujućp gotovo u svima borbama na levoj obali Vardara, G. je neumorno lomio bugarsku organizaciju i rušio tursku upravu, uništavajući svaku vezu i ovaki odnoo između nje i naroda. Balkašži rat je zštekao vojšodu G. u Kozjaku sa vojv-odom (Vukom. U bitci -na Kumanovu iako raljen, nije hteo ići na previjalište. Na čelu svoje čete ušao je u Prilep. Poginuo je sutradan po tome, u borbi pred Alinačkim Visovima. Sahranjen je u Prilepu. M. M. GAREBINA PLANINA, u Booni, zapadno od reke- Vrbasa, oko 10 km jugojutozapadno od Prnjavrra, vi-osža 1.026 m. Istočnpm podnožjem prolazi drum Vanja Luka—Jajce. P. V. GAREŠNICA, selo u Hrvatsvoj1 žu, ianija Belovar-Križevci, u dolini (130 m) potoka G., više utoka u Ilovu, podno Moslavačke G-ore; železnička stanica prute Belovar—Pavlovac—G. Ima 1.752 stanovnika, poštu i telegraf,
opštcžžo poglavarstvo, kotarsku oblast, kotarski sud, poreski ured, kOtarsku šumarpju imovne opštine križevačke, rimokatoličku žunu, pučku školU, ciglanu. G. je bila u srednjem veku selo županije. Gde je stajao župannski grad nije/poznato. J- M-n. GARINA, llanina u Srbiji, između reka: Južne Morave-Barbeške-KutineStudeničke, 18 km - severoistočno od Leskovca. Najviši su vrh-ovi: K-riva Bu-ka 1.040 m, Garina 1.022 m, Vrla 838 m. Severoistočnim podnožjem prolazi drum Niš— M-eznraja—Vlasotince i Pnrot, a -severozapadnnm kolskš put Kutina—Toponica. P. V. GARIĆ JOSIP, banjalučki biskup (28/10 1870, Vitez, Bosna). Osnovnu školu je učpo u Vitezu i u Docu, kod Travnika, gimnaziju u Gučoj Gori^ filosofiju u Kr. Outjesci, a bogosloviju u Pečuju. U fraljevački je red stupio u Fojnici 1886 , a u sveštenika se zaredio u Potočanima 1893. Posle je bio kapelan i katiheta u Zenici i u Vitezu, pa učitelj osnovne škole, zatim župnvk u Vrbanjciša i u Kotorvaropgu, pa tajniž ‘ šb skupa Markovića i većnik Bosne Orebrvičke. Kada je Marković 1912 umro, Sv. Otolica imenovala ga je upraviteljem, a zatim 14/12 1912 banjalučkim bisku-pom. Za biskula je iosvećen u Rimu 20/2 1913, a ustolnčen je u Banjoj Luci 30/3 1913. G. je dosta radio na socijalnome polju, 5—8/8 1924 održao je sa svojim klerbm u Banjoj Lu-ci oinod. Synodus dioecesana banialucensis izašla je u Banjoj Luci, kod reformnsanih cistercita 1925. L i t e r a t u r a : Dr. J. Jelenić, Biobibliografija franjevaca Bosne Orebreničke, Zagreb, l (1925). J. . J. GAS ALEKSANDAR DR. (Gahs), šrofe■sor Unn-versiteta (10/7 1891-, P-ožega, Slavonija). Osnovnu školu i gamnaziju svršio je u Požega, a bogoslovski fakultet u Zagrebu. Postao je sveštenik u Zagrebu 1915, zatnm je bio duhovni pomoćniv u Hrvatskoj Kostajnidi, Kutjevu i Zagrebu, pa pomoćni učitelj niže gimnaziJv u Krapini. 1920—(1921 bio je na teolopžom fakultetu u Lionu, 1921 1923 na filosofskom 'fakultetu u Beču. Doktor bogoslovije postao je u Lionu (disertacija: De his quae recentiores facti religiosi disquisitionis suppeditant 1921). 9/11 1923 POverena su mu u -Zagrebu, na bogoslovskom fakultetu, predavanja iz uporedne nauke o religiji. 1924 postao je vanredni univeroitetski irofeoor. Iisao je u Anthropos, Revue Internationale d Ethnologie et de Linguistique ih u Bogoslovskoj Slgotri. GASKOEN EŽEN (Eug5ne Gascoin), francuski publicist. Počeo je, februara 1919, izdavati u Veogradu, na francuskom
— 457 —
