AVRAMOVIĆ
ovaj nov položaj A. u vojsci, zasluga pri- pada đeneralu Milanu Uzelcu, prvom na- čelniku odeljenja za vazduhoplovstvo.
Vazdušnu silu SHS obrazuju 5 vazduho- plovnih komandi, raspoređenih po armi- skim oblastima. Ovaka vazduhoplovna ko- manda, organ je 3 stepena, formirana iz lovačkih, izviđačkih i bombaških eska- drila. Vazduhoplovne komande stoje di- rektno pod odeljenjem za vazduhoplovstvo Ministarstva Vojske i Mornarice. Odsek za hidroavijaciju, koji je u početku bio u odeljenju za vazduhoplovstvo, pripada odeljenju za mornaricu Ministarstva Voj- ske i Mornarice. Hidroavionske baze na- laze se u lukama na Jadranskom Moru. Cela A. snabdeva se materijalom iz vazdu- hoplovnog tehničkog zavoda u Petrovara- dinu. U radionicama ovog zavoda vrše se i opravke aeroplana i motora. U pore- đenju sa ostalim državama budžet za A. naše države stoji 1924 u odnosu ⅓ za Rumuniju, ⅕ za Čehoslovačku, ⅒ za Ita- liju. — Od 15/9 1923 na čelu vazduho- plovstva nalazi se diviziski đeneral Ra- disav Stanojlović. Pod njegovom upravom postignuti su vidni rezultati, od kojih je najznačajniji: zamena znatnog dela sta- rih aeroplana novim i modernim apara- tima, i organizacija aerodroma, od kojih će teren kod Bežanije blizu Zemuna biti prvo aeropristanište na teritoriji Kra- ljevine za zemaljski i međunarodni aero- saobraćaj. Od januara 1919 do juna 1924 poginulo je 17 avijatičara.
2. Civilno vazduhoplovstvo. U našem budžetu ima pozicija za poma- ganje C. V. Iz te pozicije daje se pomoć »Francusko-Rumunskoj kompaniji za tran- sportovanje kroz vazduh«, čija velika in- ternacionalna linija, Pariz—Carigrad, prelazi i preko naše teritorije. Ovo je za sad jedino civilno aero-transportno društvo u Kraljevini SHS. Kompanija daje ovaj bilans po dvogodišnjem radu:
1923 prevezeno je kroz beogradski cen- tar 422 putnika i 16.406 kg robe;
1924 za dva meseca prevezeno je kroz beogradski centar 73 putnika i 5.978 kg robe;
1922 rđavo vreme omelo je 5·1% pred- viđenih letova;
1923 rđavo vreme omelo je 2·18% pred- viđenih letova;
1922 opšta urednost letova iznosila je 69%;
1923 opšta urednost letova iznosila je 95%. Nepoznat autor 'T. S.'
AVLIJA, velika četvrtasta bela ma-
rama, kojom se u Metohiji mlade pri ven-
čanju pokrivaju. Nepoznat autor 'N. 3.'
AVLO ANRI (Avelot Henri), francu-
ski publicist. Objavio je, u saradnji
sa Ž. de la Nezijerom (J. de la Nézière),
svoje utiske s puta kroz naše primorje,
Crnu Goru, Bosnu, Hercegovinu i Hrvat-
sku, u ovećem delu sa preko 200 ilustra-
cija (Monténégro, Bosnie, Herzégovine,
1895). Nepoznat autor 'M. I.'
AVRAMOVIĆ GAVRILO, mitropolit dabro-bosanski (oko 1578—1588). Bio je ekzarh pećskog patriarha za Dalmaciju i starao se o uređenju srpske pravoslavne crkve u toj oblasti. Oko 1588 napustio je Bosnu i Dalmaciju, pa se sa kaluđerima manastira Rmnja, u kome je rezidovao, i mnogim narodom, iselio pod austrisku vlast u Hrvatsku. A. pripisuju osnivanje prvih srpskih manastira u Hrvatskoj, Marče i Gomirja.
Literatura: D. Vitković, Dabro-bosanski mitropolit Gavrilo Avramović (1912). Nepoznat autor 'R. G.'
AVRAMOVIĆ DIMITRIJE, slikar, iko- nograf, portretista i pisac (15/3, Ko- vilj Sv. Ivan, Šajkaška u Bačkoj — 1/4 1855, Novi Sad). Od prve do sedme godine proveo je A. u Pešti; srpsku osnovnu školu učio je u Novom Sadu, i već je tada počeo da crta likove srpskih junaka. Od drugog razreda gimnazije slikao je ikone na staklu i prodavao ih na pijaci, da bi mogao kupovati boje i kičice. Posle tre- ćeg razreda počeo je da uči crtanje kod Atanasija Pavlovića. Svršivši četiri razreda gimnazije A. se je odao isključivo umetnosti, učeći po ateljeima meštan- skih slikara. U svojoj 15 godini otišao je u Beč, gde je ostao jednu godinu. Vra- tivši se iz Beča zbog oskudice, A. je na- slikao portre žene petrovaradinskog ge- nerala Majnca, zatim episkopa Stevana Stankovića, koji je naručio više prime- raka svojih portreta za manastire i obe- ćao mu po 100 forinata godišnje pomoći. Tako je A. po drugi put otišao u Beč, upisao se u slikarsku akademiju i tu je proveo šest godina. Ovde se toliko ista- kao, da su ga profesori 1840, na pitanje kneza Aleksandra Karađorđevića, prepo- ručili na prvom mestu za slikanje beo- gradske saborne crkve. Dvadesetpetogodiš- nji mladić svršio je svoj zadatak tako, da ga je knez posle toga poslao da obiđe stare manastire po Srbiji, a potom i po Sv. Gori. Sa toga putovanja vratio se A. obo- gaćen mnoštvom slika i zabeležaka. Je- dan deo toga materijala objavio je u dve knjige Opisanije drevnosti srpskih u Sv. (Atonskoj) Gori (1847) i Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesti (1848). Posle beogradske, izradio je, opet na kne- žev zahtev, slike u topolskoj crkvi. 1852 svršio je ikonostas u manastiru Vrdniku (Ravanici), a te iste godine, oženivši se Milevom Stefanović iz Beograda, vra- tio se u Novi Sad. Osim pomenute dve knjige o Sv. Gori pisao je A. više čla- naka u Srpskom Narodnom Listu i iz- dao je svoj prevod tragedije Koređo (1845) i Zlatna zrna u dve knjige (1846). U rukopisu ostala su mu ova dela: treća knjiga Zlatnih zrna, Šaljivi kalen-
