ABDULINA BUNA
ABDULINA BUNA. V. Abdula Marko.
ABENjAK, izobičajena muška kapa, okrojena »na kriške« od crnog sukna. Slnčna je kapi krpškari pinjari. Nepoznat autor 'N. Z.'
ABER ANRI [Habert Henri), francuski publicist. Objavio je knjigu o patnjama srpskih zarobljenika i stanovništva u Srbiji za vreme neprijateljske okupacije (Entre les fils barbeles, d'apres les recits des evades serbes, 1919). Nepoznat autor 'M. I.'
ABERDAR. B. Kujundžić Milan.
ABIHT RUDOLF, nemački slavista (1850, Namslau). Profesor je Universiteta u Breslavi. Pisao je o izvorima staroslovensknh spomenika (Suprasalskog Zbornnka), o srpskom akcentu, o poreklu glagoljice, književnom radu Despota Stevana (De Stephani Despotae quae ferantur scriptis, 1900) i dr. Nepoznat autor 'A. B.'
ABOGOVIĆ MAHMUD PAŠA, turski državnik, vojskovođa, mecena i veliki vezir (— 27/8 1474, Carigrad). A. je prvi pesnik našega naroda, koji se javlja u istočnoj literaturi (pod pseudonimom Adni). Rodom je bio iz Kruševca, gde su ga Turci kao dečka zarobili, i sa još dvoje srpske dece odveli u Jedrene. Mladi A. dobio je kao musliman nme Mahmud, a njegova dva druga, prvi Ajas, a drugi Abdulkerim. Po svršetku nauka, uzeo ga je sultan na dvor, gde je drugovao sa tadanjim prestolonaslednnkom Mehmedom II, koji ga je, po osvojenju Carigrada, naimenovao za velikog vezira. — A. je pisao na turskom i persiskom jeziku i iza sebe ostavio je zbirku pesama, pisama i jednu naučnu raspravu. Umro je u tamnici Jedikule, gde su ga dželati Mehmeda II, a po njegovom nalogu, udavili. U istočnoj literaturi ima mnogo poučnih i zabavnih dela, posvećenih A.; ceo ciklus panegirika ispevan je u njegovu slavu, a niz legendi vezan je sa njegovim imenom. A. drugovi Ajas i Abdulkerpm, takođe sinovi našega naroda, sačuvali su isto tako lepu uspomenu u turskoj literaturi, prvi kao najviši sudija turske carevine n najbolji poznavalac šerijatskog prava, a drugi kao učitelj i tumač arapskog jezika Mehmeda II.Nepoznat autor 'O. H.'
ABOGOVIĆI. V. Angelovići.
ABODRITI, slovensko pleme. Po Ajnhardu, nemačkom hroničaru 9 veka, jedan deo A., Predenecenti, stanovali su u Dakiji uz Dunav i bpli su susedi Bugarnma. Drži se, da su Predenecenti Braničevci. Njihovo glavno pleme, Bodrići, pominje se na severu, a naziv se dovodi u vezu s imenom reke Odre. Misli se da je Bodrog (bodroška županija) u vezi s tim plemenom i imenom. Odmetnuti od Bugara A. su stuppli u veze sa Ljudevitom Posavskim, da izvojuju zajedničku slobodu s ostalim Južnim Slovenima. 822 skrhan je Ljudevitov pokret. Braničevci su posle toga često menjali gospodare, dok u 13 veku za vreme Milutina nisu postali sastavni deo Srbije. L i t e r a t u r a: L. Niederle, Slovanske starožitnosti II, 1, 418—20. V. Ć.
ABRAMIĆ MIHOVIL, arheolog (12/5 1884, Pulj, Istra). Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Pulju, gde je 1902 maturirao. Od 1902—1910 studirao je na Universitetu u Beču, gde je položio nspite iz arheologpje, epigrafike i stare istorije. Svoje stručno znanje popunio je studijama u Italiji, Grčkoj, Maloj Aziji i severnoj Africi. 1910 imenovan je za pristava arheološkog zavoda u Beču, a 1913 povereno mu je ravnateljstvo arheološkog Muzeja u Oglaju (Aquileia). 1919 A. je interniran od italijansknh vlasti, a oslobođen je u januaru 1920. Odmah po tom stupio je u službu u splitskom arheološkom Muzeju, gde je meseca septembra iste godine naimenovan za muzejskog direktora. — A. je uspehom radio na arheološkpm istraživanjima u raznim mestima Panonije. Rukovodio je iskopavanja u Ptuju (Poetovio), i U Dalmaciji (Nin [Aenona], Kistanje [Burnum], Čitluk kod Sinja [Aequum]), a zadužio je nauku uređenjem novog splitskog Muzeja. Znatnije su mu rastrave razasute u Mitteilungen der Zentralkommission Jahrbuch für Altertumskunde, Jahreshefte des öst. Arch. Institutes, u Vjesniku za arheologiju i povijest dalmatinsku, Starinaru. Disertacija, u kojoj je izneo mnoge nove stvari, je Darsteliung der grossen Lichtgottheiten bei den Griechen und Römern. A. je izdao Vodič kroz Poetovio, i uredio je Bulićev Zbornik. Nepoznat autor 'V. N.'
ABRAŠEVIĆ KOSTA, socijalistički pesnik (29/5 1879, Ohrpd — 1898, Beograd) Tri razreda grčke škole svršpo je u mestu rođenja, a 1888 prešao je sa porodicom u Šabac, i tu je svršio osnovnu školu p šest razreda gimnazije, koju je napustio zbog bolesti. — Drugovi A. su posle njegove smrti izdali svesku pesama i osnovali, u čast njegova imena, socijalističku radničku umetničku grupu »Abra šević«. A. važi kao najbolji pesnik srskog proletarijata. L i t e r a t u r a: J. Skerlnć, Pisci i knjige I. Nepoznat autor 'V. P.'
ABSOLON KAREL DR., biospeleolog (ispitivač faune naših pećina), kustos moravskog zemaljskog muzeja u Brnu. A. je najpre ispitivao pećine u Moravskom Kršu, zatim je prešao (1908) na veoma intensivno i uspešno ispitivanje našega Krša. Sa pomagačima otkrio je vanredne novosti, tako da čitava četa specijalista ima neprestano posla oko naučnog iskorišćavanja njegovih pronalazaka. Oni su
- 2 -
