A
ABA, V. Veštine seljačke.
ABADžIJA. A. se nazivaju krojači, koji
se bave izradom isključivo seljačke odeće.
Da bi se znala granica krojačkog i aba-
džiskog zanata, ministar Trgovine i In-
dustrije rešio je spor između A. i kro-
jača, na predlog Zanatske Komore u Beo-
gradu, ovako: »Abadžiskim zanatima imaju
se smatrati takove zanatlije, koje se bave
izradom odeće za seljačku potrebu, bez
obzira o obliku kroja, ako se ovo izra-
đuje iz t. zv. seljačkog sukna«. U celoj
našoj državi poznat je abadžiski zanat,
i on zauzima ugledan položaj među zanat-
lijama, a poštovan je i cenjen kod se-
ljačkog sveta. Lj. O.
ABDUL AZIS, turski sultan (1861 do 1876). Reorganizovao je tursku vojsku; u unutrašnjoj politici sproveo je površan rad na uvođenju reforama. Za njegova vremena bio je ustanak Luke Vukalovića (1861—1863), bombardovanje Beograda (1862), rat s Crnom Gorom (1862), kritski ustanak (1866), ustanak u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj (1875). Svojim suviše ličnim režimom A. A. je izazvao protiv sebe i same Turke, te je u noći između 29 i 30/5 1876 bio svrgnut, a posle pet dana ubijen. V. Ć.
ABDUL MEDžID, turski sultan (1839 do 1861). Za vreme njegove vlade dati su hatnšerifi Đnlhane (3/11 1839) i Hatihumajum (21/2 1856), kojim se uvode reforme i znatno proširuju prava hrišćana. Za njegovo je vreme vođen Krimski Rat (1853 do 1856), a u našim zemljama bile se borbe s Crnom Gorom (1852—53, 1858). Njegova je lična vrednost bila mala; na državne poslove je uglavnom uticala' njegova majka, Valide-sultanija. V. Ć.
ABDUL HAMID, turski sultan (22/9 1848—10/2 1918; sultan od 1876—1909). Sin sultana Abdul Medžida. Došao je na presto u jeku bosansko-hercegovačkog ustanka i nekoliko dana pred objavu rata Srbije i Crne Gore. Da spase Tursku od evropske intervencije A. X. je dao prvp Ustav, 23/12 1876, odbijajući tražene reforme. To je izazvalo rat s Rusijom 1877—78, uz koju su prnstale Srbija, Crna Gora i Rumunija. Po rešenju Berlinskog Kongreoa (1878), gde su ti ratovi likvidirani, Turska ,je izgubila Bosnu i Herdegovinu, Niš, Vranju, Pirot, Prokuplje, Nikšić, Podgoricu i Bar sa oko.šinom, Tesaliju i Bugarsku, koja je samo priznavala vrhovnu vlast sultalovu. Gu- bici van Evrope nisu bili mnogo manji.. Naročito su teški bili gubici Tunisa (1881) i Egipta ( 1882 ). 1885 sjedinila se Bugarska sa Rumelijom. 1896 izbio je ustanak na Kritu, koji su pomagali Grci.. U ratu s Grčkom (1897) Turci su pobedili, ali su ipak izgubili Krnt. Od 1888A. X. se sve više približavao Nemačkoj i dao joj koncespju za gradnju .bagdadske železnice. Zbog nereda u Staroj Orbiji i Maćedonpjp, gde su pogpnula dva ruska konsula, došle su intervencije velikih sila i reformna akcija. Kod velikih sila su prevlađivali sebični interesi, koje je A. X. vešto iskorišćavao, da sve ostane po starom. Kad je stvar, posle sporazuma Engleske i Rusije, postala ozbiljnija, nzbila je, u julu 1908, mladoturska revolucnja. A. X. prihvatio je njeno delo, u nadi, da će tim omesti strani uticaj. Posle aneksije Bosne i Hercegovine i proglasa bugarske nezavisnosti, A. X. se vratno starom režimu i izazvao je bunu protiv mladoturaka. Mladoturci su uspeli da bunu savladaju i svrgnu ga s vlasti, 27/4 1909. Posle toga živeo je A. X. kao zatočenik u Solunu (do 1912) i u Carigradu, sve do smrti. V. Ćorović
ABDULA MARKO TODOROVIĆ (1780 do 1823). Rodom je bio iz Matejevca kod Npša. Istakao se u borbama Prvog Ustanka i postao je barjaktar. Izbegao je 1813, a čim je počeo Drugi Ustanak vratio se u Srbnju. U požarevačkoj nahijn postao je obor-knez. Inače se bavio trgovinom. Snlovit i bez mnogo skrupula, gledao je uvek svoje interese. Tužbe protnv njega nagnale su kneza Miloša, da 3/1 1821 imenuje za kneza požarevačkog i moravskog Joksima Milosavljevića. Abdula je nezadovoljan time tražio veze s Turcima. Uzdao se je u obećanja Iortina komesara Mehmed-Esad efendije, koji je bunio nahpske knezove protiv Miloša i obećavao im nezavisnost i posebne berate. Kad je nzbila buna u Vlaškoj, 28/3 1821,. A. M. podigao je sa Stevanom Dobrnjcem, bratom vojvode Petra, bunu u požarevačkoj nahijn (Abdulina buna). Buna nnje našla odziva u narodu. Vođe pobune klonule su već 2/4; 4/4 pobegao je Dobrnjac Turcima, a Abdula je uhvaćen 8/4. Dosle duge istrage bio je A. nušten, aln je iznenada, 13/1 1823, ubijen, možda po na- redbi kneza Miloša.
Literatura: M. Gavrilović, Miloš Obrenović II, 501-—517. V. Ć.
1
