Page:Ljubomir u Jelisijumu tom 3.pdf/10

Čestnый Staracъ sad', pročitavši ono lюbezno svoga Monarha pismo, osmЬnese i nьegovo svящenno ime u nьemu c/Ьlue. Potomъ hodaюtьi go re i dole po sobi stane razsudьavati, zašto ga Carъ tako poziva? Na što li mu unuke i slugu z-ahtЬva? Onъ opetъ pogledi u' pismo: Imatьu, veli, sъ Vama nьk1й računъ! Hmъ! i osobitый nKk1й razgovorъ. Ne znamъ , kakavъ bы onъ drupй računъ sa mnomъ imao , razvЬ , ako mu e što o sbыvšemse slučaю našemъ nepovolьno; no za to tьemo naGmagkše ! Я tьu nьemu i ustmeno kazati, kao što samь mu i pismenno яvю. Vidimise pakъ ovdЬ nЬšto , da e onъ u namЬrenью, Tšt' nЬko igo na mene metnuti — produžavaše Starый u sebi — i mal' da netьe onъ zemlьe odъ Duke oduzeti , — i dobro bы u tomъ i učinю: no dodьe li na to, da i' vruči meni; я i' zaista pršmiti netьu, — ne! Sitъ samь я vetь toga. Da mi n1e dьce: zahvalю bы samь mu kOliko danasь i na ovomъ, a ne da vыšše pršmamъ! Ne Bogme я ! Nisamь я Mrnяčevičь! PrЫmю bы samь inače i srdcemъ i dušomъ, koliko bы samь godъ mogao na ovы' moi' starы' ledьi' poneti; ali da e drugoяč1e, — no ovako ne! Я izъ nьegove kъ meni naklonosti dovolьno primъčavamъ, kakvo onъ povЬrenьe kъ meni ima , i koliko onъ čistotu moe duše i srdca počitue, koe e bыstro oko nьegovo dobro vidilo; i opetъ nisamь u stanью nьega uvЬriti , da onъ u ednome odъ svoi' velьmoža' edovitu Zm1ю u otečestvu, kao u svoi' nЬdri', pita i ugrьva. Vreme tьe mu ovo odkrыti; no kako kasno! I što kaste, to sъ vetьomъ obštestvu štetomъ. brъ lukavый lisapъ sъ dana na danъ osilяvase,i sredstva, koima bы mogao kadgodъ zauzdanъ bыti sъ dana na danъ oduzima, orudья 1