5
pažnjom i predusretljivošću i taj bi roman verovatno odmah u Rusiji bio priznat kao stvar prvoklasne literarne vrednosti. Kad kakav nepoznat i nepriznat pisac govori najpametnije stvari i kad je on uz to još i originalan, slovenski kritičari to mahom proglašavaju za obične gluposti, a kad Tolstoj govori gluposti, koje su ponekad pozajmljene od drugih, kritičari to proglašavaju za veoma pametne, duboke i originalne ideje. Ne mislim da se toga autoritarizma u literaturi i Zapad sasvim oslobodio, ali slovenski svet stoji u tom pogledu veoma nisko: njemu će trebati još veoma mnogo vremena da se uzdigne na onu kulturnu visinu na kojoj se ljudi cene samo po svojoj vrednosti.
Još je interesantnije napomenuti da su se kritičari sasvim razmimoišli u svome mišljenju o vrednosti Sanjina: ono što jedni u njemu smatraju kao veoma dobro drugi proglašavaju za veoma rđavo. Ali odmah moramo primetiti da to nije slučaj samo sa Sanjinom: to je slučaj gotovo sa svima knjigama u oblasti beletristike. To dolazi otuda što do danas u literarnoj kritici još nije utvrđeno nikakvo pouzdano, nikakvo objektivno merilo literarne vrednosti, tako da je tu ostavljeno najšire, upravo neograničeno polje za čisto subjektivna mišljenja. Kritičari o vrednosti jednog literarnog dela sude po utisku, impresiji što je oni dobijaju čitajući dotično delo i svaki je od njih u pravu da svoje čisto subjektivno mišljenje proglasi za istinu. Šta više mnogi
