4
prvi put u istoriji stupa u avangardu svetske civilizacije. Romani Dostojevskog, Turgenjeva, Tolstoja jesu najsjajnije i najgrandioznije manifestacije slovenskog duha, ali su u isto vreme i najdragocenije tekovine opštečovečanske, međunarodne kulture. Ali dok literatura evropskog zapada vrlo slabo napreduje, više se nalazi u zastoju, najviše opada, dotle ruska literatura brzim koracima korača putem progresa. Pored starih slavnih imena na njenu se nebu neprestano pojavljuju nove sjajne zvezde, kao što su Gorki, Andrejev, Skitaljec itd. U najnovije vreme toj se sjajnoj plejadi pridružio i Arcibašev, čiji je roman Sanjin brzinom i širinom svoga uspeha nadmašio sve dosadašnje ruske romane.
Ali interesantno je napomenuti da je Arcibašev najpre uspeo u inostranstvu, pa tek onda u svojoj rođenoj otadžbini. Ruska je kritika u početku bila prema njemu veoma nepredusretljiva i tek kad je Sanjin preveden na strane jezike, tek kad je na strani požnjeo velike uspehe, tek tada, veli Arcibašev u u svojoj autobiografiji, „odjeknuše u kritici novi tonovi“. Taj je slučaj veoma karakterističan i za evropski zapad i za slovenski svet. Narodi na evropskom zapadu već se nalaze na tolikoj kulturnoj visini da svaku pisanu stvar cene po njenoj pravoj vrednosti, a ne po imenu njena pisca. Drukčije stoji stvar sa Slovenima: oni su poklonici autoriteta. Da je Sanjina nešto napisao Tolstoj, njegova bi pojava bila dočekana s najvećom
