4
Na tom mestu imao sam prilike da vidim primenu
edektriciteta u malom i velikom, a naročito primenu
njegovu pri osvetlenju varoši i lokala u opšte.
Dve godine docnije, 1883., g. Ministar Prosvete
poslao me je u Beč, na drugu električnu izložbu i tom
prilikom dopunio sam svoje študije o elektricitetu.
Posle toga vremena, najveći deo probavio sam na
strani, u Berlinu, Parizu i Londonu, te sam imao
prilike i mogućnosti da proučim osvetljenja: kako gasno
tako i električno, pa vas molim da mi dozvolite da vam
u najkraćim potezima saopštim rezultate do kojih sam
došao tim putem.
Još odavna se onazilo, da je nemoguće posvrša-
vati sve tekuće poslove ze vreme dana. Ma koliko mi u radu
hitali, ipak nam ostaje nešto nesvršeno te moramo da
zapalimo sveću da bi smo uradili ono što nam je os-
talo nedovršeno. To osvetljenje je kraće ili duže —
prema dobu godine i obrazovanosti dotičnog naroda. Ima
mesta u kojima ono traje dugo u noć, a ima varoši u ko-
jima traje cele noći.
Nama je stalo da nađemo jedan način pomoću koga
bi mogli da produžimo ono dnevno osvetljenje koje ne-
stane kad nam supce po zalasku ne može više da sve-
tli svojim zracima. I zato kad već moramo da imamo
osvetljenje i preko noći, nije sve jedno imati ga kako mu
drago, već treba ga imati što bolje.
Neću da govorim o osvetljenju lojanim i stearinskim
svećama, uljem i t. d., koja su se preživela.
Pred nama stoje dve u nekoliko samo slične, ali
među tim u stvari vrlo različne vrste veštačkog osve-
tljenja: gasno i električno. Prvo je mnogo starije, po-
znatije pa i primamljivije ; drugo se pojavilo tek pre
vrlo kratkog vremena, dosta je retko, naročito kod nas,
u većem razmeru upotrebljeno, pa zato i nepoznato.
Kad bi se ticalo osvetljenja samo ulica beogradskih,
mi bi vrlo brzo bili gotovi, jer je osvetljenje Beograda
