17
gasnih (plamenova) košta za sat 0393 fr. 9 1/2 njenih
plamenova 0∙674: fran.
2. Jedna Edinsonova sijalica košta 0∙0533 fran. a jedan gasni plamen 0∙0709 fran.
3. Jedan Beržotov regulator (koji zamenjuje 50 gas- nih plamenova) košta 1∙842 fr. a 50 plamenova 3∙5460 Fr.
Te vam cifre same pokazuju, za koiko je koncen- trisana, pa dakle ne rasturena upotreba električne svet- losti jevtinija nad gasom.
Da vidimo kako stoje cene kad se gas zameni elek- tricitetom na ulici ? Navešću vam koštanje osvetljenja Lajpciške ulice u Berlinu, koja je pređe bila osvet- ljena gasom a sada elektricitetom.
Dužina Lajpciške ulice osvetljena eektričnim di- ferencijalnim Simensovim lampama iznosila je 820 me- tara i osvetljena je s 25 lampi. Ulica je široka 22 m. a fenjeri su bili daleko jedan od drugog po 75 met. i izdignuti 5∙5 m. visoko. Pozdamska pijaca, na kraju Lajp- ciške ulice, osvetljena je s 11 takvih lampa: svega je dakle upotrebljeno 36 lampi.
Kao motor uzete su Otove mahine koje se lože svet- lećim gasom. Elektricitet za sve te lampe davale su tri dinamo-mašine koje su bile na 250 metara daleko od najbliže lampe.
Jedan par ugljenova u svakoj lampi trajao je od pri- like 9 sati a više nije ni trebalo. Kad svetlosg svake lampe prođe kroz kuglu kojom je plamen poklopljen onda ima jačinu od 880 sveća (kojih ide 4 u funtu). Za lo- ženje svake gasne mahine troši se na sat 11∙5 kub. metara svetlećeg gasa, dakle za sve tri 34∙5 kub. met. Izračunato je, da kad bi se, taj gas odma zapalio, ne pretvarajući ga u električnost, onda bi se dobili svet- lost koja bi bila slabija od one električne svetlosti, koju dobijamo kad taj gas pretvorimo u elektricitet.
Jer, gospodo, nađeno je računom, da kod lampa si- jalica prelazi 5 % a kod plamenih lampa 10 % električne 2
