Page:Djordje M. Stanojevic - O elektricnoj svetlosti.djvu/12

There was a problem when proofreading this page

10


losti za 5/10 do 10/10 slabije vidi. A to znači da se dv put bolje vidi spram električne svetlosti nego sprama gasne.

Svaka svetlost, bila dnevna ili veštačka, nije pro- sta ; ona je složena iz nekoliko drugih svetlosti koje se zovu boje. Pa zato, kad hoćemo da zamenimo dnevnu svetlost veštačkom, treba da vidimo kako stoje boje kod veštačkih svetlosti prema dnevnoj. Evo kako stoje u be- loj električnoj svetlosti: dva dela crvene svetlosti i jedan deo zelene, 0∙18 plavetne i jedan deo ljubičaste. Kod petroleumskih lampi 3 dela crvene, zelene 0∙16, plave 0∙10 dela. Kod gasne svetlosti ima 4 dela crvene 0∙6 crvene, 0∙2 plavetne i 0∙10 dela ljubičaste.

Kad uporedimo te tri svetlosti onda izlazi da se električna svetlost po boji najviše priblpžuje dnev- noj jer je električna svetlost isto tako bela kao i dnevna, a u petroleumskoj svetlosti a naročito u gasnoj svetlosti, preovlađuje crvena.

*

Ali najvažnija stvar koja nas treba da interesuje u ovom pitanju sa higijenskog gledišta jesu hemijski pro- cesi koje nalazimo kod obe svetlosti. Vi znate da svetlost kao i toplota, postaje jedi- njenjem kiseonika iz vazduha sa ugljenom onih materija, koje gore i svetle. Tom prilikom razvija se vodena para koja nije štetna za naša pluća i ugljena kiselina (SO2 ugljen dioksid) koji je za pluća pravi otrov. Jer u obi- čnom vazduhu ima 4 na 10000, ugljene kiseline. Ako se ona uveća na 7 na 10000 ili na 1 na 1000 onda postaje opasna za život. Ugljenu kiselinu proizvode ne samo plamenovi koji gore (sveća, lampa svetleći gas i t. d.) nego i ljudi svojim disanjem, jer i disanje nije ništa drugo do jedna vrsta gorenja. Otuda dolazi, što mnoge osobe nalaze da je vazduh zagušljiv i dobiju glavobolju kad duže sede u lokalima gde ima mnogo sveta, gde izdišu ugljenu kise- linnu i pokvare vazduh. Kad jedan čovek diše, onda on